Tokom jula i avgusta radile su punim kapacitetom, ostajale i prekovremeno, a u septembru saznale da se proizvodnja seli u Novi Kneževac. Sada se zaposlene u fabrici „8. mart“ suočavaju sa stečajem i pitanjima o prestanku radnog odnosa i naplati zaostalih zarada. Prema navodima Saše Antunovića, sekretara Saveza samostalnih sindikata Subotice, na jučerašnji sastanak sa radnicima nije došao ni poslodavac niti njegov predstavnik, iako je najveći broj pitanja bio namenjen upravo njima.

Višesatni sastanak održan je 5. oktobra na inicijativu gradske organizacije sindikata. Antunović navodi da su prisustvovali većina od oko 170 zaposlenih, stečajna upravnica Emilija Stefanović i predstavnici pravne službe Nacionalne službe za zapošljavanje. „Predviđeno je da sastanku prisustvuje i vlasnik, odnosno poslodavac, ili njegov predstavnik, pošto je najviše pitanja bilo za njega, ali se niko nije pojavio“, naveo je Antunović.

Prema njegovim rečima, razgovor je povremeno bio obeležen ljutnjom zaposlenih, koji su zatečeni situacijom u kojoj su se našli. U kolektivu preovlađuju radnice angažovane u neposrednoj proizvodnji, dok je administrativnih radnika, kako navodi, neuporedivo manje.

Od pune proizvodnje do najave preseljenja

Antunović objašnjava da je iznenađenje zaposlenih dodatno pojačano time što se tokom leta radilo intenzivno.

„Tokom jula i avgusta radili su u punom kapacitetu, proizvodilo se punom parom, ostajalo se i prekovremeno“, naveo je.

Proizvodnja je nastavljena i u septembru, kada su zaposleni, prema njegovim navodima, obavešteni da se pogon seli u Novi Kneževac, a da se subotički zatvara. Antunović kaže da im je kao razlog predstavljena prodaja hale približno mesec dana ranije.

Usledilo je potpisivanje aneksa ugovora zbog promene mesta rada, dok je oko 30 radnica, prema njegovim rečima, potpisalo raskid ugovora jer nisu mogle ili nisu želele da putuju u Novi Kneževac. Antunović tvrdi da su pojedine radnice potpisivanjem dokumenata izgubile pravo na otpremninu.

Istovremeno su zaposlene upućivane na kolektivne i, kako ih on opisuje, prinudne godišnje odmore. Neizvesnost oko rada trajala je iz dana u dan.

„Svakog dana na mobilni dobijaju poruku da li sutra rade ili ne“, naveo je Antunović.

Zbog korišćenja odmora većina radnica, prema njegovim rečima, nije ni odlazila na rad u Novi Kneževac. Tamo je radilo tek nekoliko žena koje žive u okolini.

Sindikat uključen sredinom septembra

Deo zaposlenih obratio se sindikatu nakon najave preseljenja, želeći da sazna koja prava ima. Antunović navodi da do tada u kolektivu nije postojala sindikalna organizacija.

Sredinom septembra sindikat je od poslodavca zatražio nedeljni raspored rada. Zbog dve neisplaćene zarade, kako kaže Antunović, pokrenut je i inspekcijski nadzor. Već tada su predstavnici sindikata posredno čuli da je podnet zahtev za stečaj, dok su zaposleni, prema njegovim navodima, tek u petak, 2. oktobra, saznali da je stečaj pokrenut.

Do jučerašnjeg sastanka sindikat je pomogao u pripremi dokumentacije o prestanku radnog odnosa. Antunović navodi da su zaposleni potpisali dokumente u kojima se kao razlozi navode pokretanje stečaja i nemogućnost poslodavca da im u dužem periodu isplati zarade. Prema njegovom objašnjenju, ta dokumentacija treba da posluži za prijavljivanje Nacionalnoj službi za zapošljavanje i ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti.

Naredni korak sindikata biće prikupljanje podataka o neisplaćenim zaradama radi prijavljivanja potraživanja u stečajnom postupku.

Ime „8. mart“ fabrika nosi od 1951. godine

Proizvodnja čarapa u ovoj subotičkoj fabrici počela je 1927. godine, kada je pokrenut „Fako“, preteča „8. marta“. Posle Drugog svetskog rata mašine su vraćene u Suboticu, a 1946. oduzete vlasnicima u korist države. Fabrika je najpre nazvana „La Pasionarija“, dok naziv „8. mart“, prema arhivskim podacima, nosi od 1951. godine.

U aprilu 2013. potpisan je ugovor o podsticanju direktnih investicija kojim je planirano zapošljavanje oko 140 novih radnika, uz podsticaj od 5.000 evra po novozaposlenom.

Za zaposlene koji su prisustvovali današnjem sastanku, međutim, trenutno su najvažnija pitanja kako da regulišu status nakon prestanka radnog odnosa i prijave neisplaćene zarade. Odgovori poslodavca o događajima koji su prethodili stečaju, prema navodima Antunovića, na sastanku su izostali.