Miris štale Lazarelu Marjanov vraća u detinjstvo, kada je deda, veterinar, vodio na konjička takmičenja. Sa četiri godine prvi put je ušla među konje, kasnije jahala kasačka grla i vozila sulke. Posle pauze, na stazu se vratila u nedelju, 4. oktobra, u Adi, gde je zajedno sa Brankom Skenderovićem pobedila u trci sponzora, nastupajući ispred Bunjevačkog informativnog centra.

U programu završnog, trećeg trkačkog dana Konjičkog kluba „Jožef Halas“, uz Revanš derbi i Trku grada Ada, našla se i prilika da ljudi koji podržavaju kasački sport sednu pored iskusnih vozača. Prema rečima organizatora i učesnika, takva trka prvi put je održana u ovom obliku u okviru zvaničnog trkačkog dana u Srbiji.

Marjanov i Skenderović nastupili su sa grlom Amsterdam JMH . Prema programu, trka sponzora vožena je na 1.100 metara, uz autostart, za grla od tri godine i starija.

„Moj prvi susret sa konjima bio je kada sam imala četiri godine. Moj deda je bio veterinar i on me je vodio sa sobom na takmičenja“, ispričala je Marjanov.

Veza sa konjima ostala je i tokom godina kada se nije aktivno bavila ovim sportom. Povratak na stazu zato joj je značio mnogo više od prilike da se takmiči: „Meni je veliko zadovoljstvo i čast da učestvujem na ovakvim trkama, zato što ovo prevazilazi sport. Ovo je deo naše tradicije, naše kulture“, rekla je Marjanov.

Za nju su konjičke trke prepoznatljiv deo Vojvodine i severne Bačke, a tradiciju održavaju i oni koji voze, i oni koji brinu o konjima, i publika koja dolazi na hipodrome. Posebno je zahvalila Branku Skenderoviću, svom partneru u trci, kao i organizatorima na pozivu da medijsku podršku ovog puta zameni učešćem na stazi.

„Bunjevački informativni centar je uvek bio medijski sponzor konjičkih trka, tako da sam se ja danas takmičila ispred Bunjevačkog informativnog centra“, navela je Marjanov.

Ideja da se sponzori uključe u trku postojala je nekoliko godina, kaže Monika Kečenović, organizatorka i potpredsednica KK „Jožef Halas“ . U Adi je ove godine konačno sprovedena.

„Evo, danas smo to uspeli i publici se jako svidelo, što je jako važno za ubuduće“, rekla je Kečenović.

Objasnila je da je takav program uobičajen na pojedinim inostranim hipodromima. U Adi su želeli da isto iskustvo omoguće prijateljima i sponzorima kluba, ljudima čija podrška pomaže da se trke uopšte održe.

Za mali klub, međutim, iza svakog izlaska konja na stazu stoji zahtevna organizacija. Ada je ove godine bila domaćin i Srpskog kasačkog derbija, generacijske trke za četvorogoda grla, a sezonu je zaključila trećim trkačkim danom.

Sombor i Suboticu izdvojila je kao vodeće organizatore u domaćem kasačkom sportu, dok se klub iz Ade suočava sa ograničenim sredstvima: „Jako je teško sprovesti uopšte jedan trkački dan, a kamoli tri. Ja se nadam sledeće godine isto, ali ostaje da vidimo šta će da bude“, rekla je ona.

Branko Skenderović bi voleo da trka sponzora postane redovan deo programa i na drugim hipodromima. Ljudima koji prate i podržavaju sport pruža mogućnost da ga dožive iz drugačijeg ugla, sa sedišta pored vozača.

„Zaista je lepo tako, da ljude koji nisu imali priliku da sednu, da ih provozaš. I meni je drago, i njemu je drago“, rekao je Skenderović.

U trenutku razgovora, prema njegovim rečima, bio je vodeći vozač Srbije za 2026. godinu. Do kraja sezone preostalo je još nekoliko trkačkih dana i prilika da prvi put osvoji titulu najboljeg.

„Još nikada u karijeri nisam bio najbolji vozač Srbije. Ove godine sam jako blizu, pa bih voleo da se to i desi“, kazao je. Ipak, o budućnosti sporta govori sa zabrinutošću. Nedostaju publika, novi vlasnici konja i, naročito, mladi ljudi. Sa 40 godina, primećuje, i dalje ga svrstavaju među mlađe učesnike.

„Ja imam 40 godina. Gde sam ja mlad?“, upitao je Skenderović.

Smatra da bi redovni izveštaji sa trka, rezultati i priče sa različitih hipodroma pomogli da kasački sport bude prisutniji u javnosti. Ali prvi korak, kaže, moraju da naprave oni koji su već u njemu.

„Ako mi nećemo da ga promovišemo, definitivno nam niko neće pomoći. A polako se gasi, nema tu šta“, upozorio je Skenderović.