Muke sa parkiranjem za osobe sa invaliditetom u Leskovcu: Između sistemske nebrige, zloupotreba i najavljenih restrikcija

Postavio: Jugpress 6 Oktobra, 2026

LESKOVAC

Iako na papiru postojanje obeleženih parking mesta za osobe sa invaliditetom (OSI) deluje kao rešeno pitanje pristupačnosti, svakodnevica na ulicama Leskovca pokazuje sasvim drugačiju i daleko kompleksniju sliku. Za mnoge sugrađane sa invaliditetom, odlazak u centar grada, do lekara, apoteke, pošte ili lokalnih samouprava pretvara se u svakodnevni test izdržljivosti. Umesto da obeležena mesta budu garant ravnopravnog učešća u društvenom životu, ona su postala poligon za saobraćajnu kulturu u opadanju, nedovoljno efikasan inspekcijski nadzor i administrativna rešenja koja prete da dodatno otežaju položaj ove populacije.

Borba sa nebrigom i izostankom ljudskosti

Najveći i najvidljiviji problem sa kojim se OSI u Leskovcu svakodnevno suočavaju jeste potpisana nebriga ostalih učesnika u saobraćaju. Obeležena parking mesta — prepoznatljiva po žutoj farbi i vertikalnoj saobraćajnoj signalizaciji — u praksi najčešće služe kao „brza opcija“ za vozače koji ostavljaju svoja vozila „samo na dva minuta“ kako bi završili privatne obaveze.

Na ovaj problem, ali i na širi društveni kontekst u kome se osobe sa invaliditetom potiskuju na marginu, ukazuje Predrag Jovanović , osnivač i doskorašnji dugogodišnji predsednik Udruženja obolelih od multiple skleroze u Leskovcu:

„Pogledajte na trgu parkirana vozila… Mogu da parkiraju neki sa BMV-cima, sa Audijima, a mi, osobe sa invaliditetom, sa nalepnicama nemamo gde da parkiramo kad bi pošli do Osmospratnice, ili u Zdravstveni centar, bolnicu kad bi pošli, mi nemamo mesta gde da parkiramo, jer su ta mesta uvek zauzeta. Meni kao osobi sa invaliditetom materijalni momenat nije bitan, pre mi je bitna ljudskost, da mi se omogući pristup svim stvarima kao i ostaloj populaciji.“

Jovanović skreće pažnju i na dublji sistemski problem , jaz između zvaničnih izveštaja lokalnih vlasti i realnog stanja na terenu:

„Glavni razlog po meni što vlada svojevrsna nebriga je taj što u Leskovcu konkretno, mada je tako i širom Srbije, postoji animozitet prema osobama sa invaliditetom. Osobe sa invaliditetom su nepoželjne kako u sportskim centrima, tako u kulturnim ustanovama… Čelnicima lokalne vlasti uvek su puna usta brige za osobe sa invaliditetom, iz godine u godinu se kao povećavaju sredstva, ali to u stvarnosti nije baš tako. Nije bitno koliko ljudi dolazi, bitno je da mogućnost i pristup postoje.“

Zvanični stav i najave grada: Vremensko ograničenje kao mač sa dve oštrice

Na sednicama Gradskog veća i Skupštine grada Leskovca, predstavnici lokalne samouprave izneli su drugačije viđenje uzroka ovog problema, stavljajući fokus na zloupotrebe unutar same kategorije povlašćenih korisnika.

Andrija Atanasković , šef Odeljenja za komunalno-stambene poslove, saobraćaj i infrastrukturu Gradske uprave Grada Leskovca, obrazložio je predložene izmene gradskih odluka o parkiranju i najavio uvođenje vremenskog ograničenja:

„Zbog zloupotreba osoba sa invaliditetom, jer postoje vozila koja su obeležena tom nalepnicom, u planu je uvođenje vremenskog ograničenja za parkiranje takvih vozila. Naime, dešava se da neko takvo vozilo postavi na mesto predviđeno za osobe sa invaliditetom i da to vozilo bude tu parkirano ceo dan.“

Reakcija udruženja i potencijalne zamke nove mere

Iako je namera lokalne samouprave da poveća fluktuaciju vozila i spreči celodnevno zauzimanje mesta u najprometnijim zonama, predlog o vremenskom ograničenju naišao je na oprečne reakcije u javnosti:

Zloupotreba nalepnica bez prisustva OSI: Česta je pojava da članovi porodice ili prijatelji koriste vozilo sa važećom nalepnicom za sopstvene potrebe i ostavljaju ga parkiranog satima u centru grada, dok se osoba na koju glasi kartica uopšte ne nalazi u automobilu.

Problem sa trajanjem zdravstvenih i administrativnih usluga: S druge strane, uvođenje strogog vremenskog limita (npr. na jedan ili dva sata) direktno ugrožava osobe sa invaliditetom koje moraju otići na višesatne specijalističke preglede u Opštu bolnicu Leskovac, dijalizu ili na složenije administrativne procedure u gradskim službama.

Kazniti zloupotrebu, a ne uskraćivati prava: Predstavnici udruženja ističu da bi fokus morao biti na proveri identiteta vozača i legitimnosti korišćenja kartice, a ne na uvođenju restrikcija koje vrše dodatni pritisak na same osobe sa invaliditetom.

3. Tehnički standardi i neusklađenost na terenu

Problem parkiranja u Leskovcu ne iscrpljuje se samo u ponašanju vozača i odlukama vlasti, značajan deo prepreka leži u infrastrukturi koja u praksi ne ispunjava važeće propise i normative pristupačnosti.

Prema važećim tehničkim standardima, širina parking mesta za osobe sa invaliditetom mora da iznosi najmanje 3,70 metara, što obuhvata standardno mesto od 2,50 metara i dodatnu pristupnu traku od 1,20 metara. U Leskovcu se, međutim, ova mesta najčešće obeležavaju u dimenzijama običnih parkinga (između 2,30 i 2,50 metara), zbog čega korisnici kolica ne mogu otvoriti vrata do kraja niti bezbedno izaći iz vozila.

Ivičnjaci na spoju trotoara i parking mesta moraju po standardu biti oboreni bez ikakve visinske razlike (0 cm), ali na terenu često zatekne visoke, neoborene ivičnjake. Ova tehnička nepravilnost primorava korisnike invalidskih kolica da se umesto trotoarom kreću samim kolovozom i izlažu rizičnom saobraćaju.

Vertikalna signalizacija takođe mora sadržati jasno uočljivu saobraćajnu tablu sa dopunskom tablom pristupačnosti, ali su u praksi ti znaci u gradu često izbledeli, savijeni ili zaklonjeni krošnjama drveća, što nesavesni vozači koriste kao opravdanje da nisu primetili namenu mesta.

Konačno, propisi nalažu da namenska parking mesta budu locirana na najviše 50 metara udaljenosti od ulaza u objekat, dok su u Leskovcu ona neretko smeštena na rubnim delovima parkirališta, što značajno otežava pristup zdravstvenim i javnim ustanovama.

4. Nedovoljna efikasnost inspekcijskih službi i „pauk“ službe

Iako u gradu deluju Saobraćajna policija, Komunalna milicija i privatni “Metroparking jug“, reakcija na nepropisno parkiranje na mestima za OSI i dalje je primarno reaktivna, a ne preventivna, prenose nnam osobe sa invaliditetom.

Ukazuju na sledeće praktične probleme:

Sporost u uklanjanju vozila: Između trenutka prijave nesavesnog vozača na mestu za OSI i dolaska specijalnog vozila „pauk“ protekne dovoljno vremena da prekršilac završi posao i ode bez kazne.

Niska kaznena politika u praksi: Dokle god se sporadično kažnjavanje posmatra kao „prihvatljiv rizik“ u poređenju sa nedostatkom opštih parking mesta u centru grada, vozači će nastaviti da svesno krše zabranu.

Zauzimanje trotoara i pešačkih zona: Opšti deficit parking prostora u Leskovcu prelio se na trotoare i pristupe rampama. Kada nesavesni vozač zablokira oboreni ivičnjak, osoba u kolicima ili slabovida osoba gubi svaku mogućnost daljeg kretanja.

Preporuke i koraci za prevazilaženje krize pristupačnosti

Sveobuhvatno rešavanje problema parkiranja za osobe sa invaliditetom u Leskovcu zahteva usklađeno delovanje lokalne samouprave, inspekcijskih organa i samih udruženja osoba sa invaliditetom.

Neke od preporuka, koje smo mi čuli kao predlog, su sledeće:

Efikasniji sistem verifikacije kartica: Uvođenje elektronskih ili QR kartica pristupačnosti koje saobraćajnim inspektorima i komunalnoj miliciji omogućavaju brzu proveru da li vozilo koristi sama osoba sa invaliditetom ili neodgovorno treće lice.

Prilagođavanje mesta važećim građevinskim standardima: Hitna revizija svih obeleženih mesta ispred Opšte bolnice, Doma zdravlja, Zgrade lokalne samouprave („Osmospratnica“), pošta i banaka , uz obavezno proširenje pristupnih traka i obaranje ivičnjaka.

Fleksibilniji model vremenskog ograničenja: Umesto neselektivne restrikcije, uvesti model gde se dužina parkiranja prilagođava specifičnim lokacijama (npr. kraće zadržavanje ispred pošta i banaka, a duže ili neograničeno ispred zdravstvenih ustanova i bolnica).

Trajne edukativne i medijske kampanje: Pokretanje lokalnih akcija podizanja svesti sa jasnim porukama i svedočanstvima OSI, kako bi društvo shvatilo da žuta linija na parkingu nije privilegija, već uslov za dostojanstven život i slobodu kretanja.

Ekipa JUGpressa

Ova priča je nastala uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru projekta SMS Facility – Small Media Support in Western Balkans, koji sprovodi Thomson Media. Sadržaj je isključiva odgovornost medija i autora i ne odražava nužno stavove, mišljenje ili vrednosti Evropske unije ili Thomson Media.

I ovo Vam može biti interesantno