oktobar 6, 2026

12:00 pm

Kategorija: Slobodno vreme , ⭐️

BEOGRAD/ZRENJANIN, 6. oktobar 2026. – Zeleno zvono je, deset godina nakon zatvaranja u Zrenjaninu, ponovo zazvonilo. Ovoga puta u samom centru Beograda, u Muzeju devedesetih, gde je 5. oktobra održan događaj „Zvonjava protiv tišine – Za kim zvoni Zeleno zvono?“ , posvećen 35 godina od nastanka jednog od najprepoznatljivijih mesta alternativne kulture, dijaloga, muzike i društvenog angažmana u Zrenjaninu.

Da interesovanje za priču o Zelenom zvonu ni posle toliko godina nije nestalo, najbolje je pokazala atmosfera tokom večeri. Prostor Muzeja devedesetih bio je potpuno ispunjen, tražilo se mesto više, a veliki broj ljudi koji nije mogao da uđe ostao je na terasi i ispred muzeja. Bila je to jedna od onih večeri tokom kojih se vrlo brzo pokazalo da se ljudi nisu okupili samo zbog izložbe i sećanja, već i zbog susreta sa prijateljima, saradnicima i ljudima sa kojima su delili jedan deo života.

Među fotografijama, plakatima, dokumentima i drugim tragovima jedne epohe našli su se ljudi koji su tokom prethodnih decenija na različite načine bili deo priče Zelenog zvona – od muzičara, umetnika i novinara do učesnika tribina, aktivista i nekadašnjih posetilaca.

Osnivač Zelenog zvona Branislav Grubački Guta neposredno pre početka programa za portal Volim Zrenjanin govorio je o tome kako je uopšte nastala ideja da se 35 godina ove priče obeleži upravo na ovaj način.

Kako je objasnio, zdravstveni problemi primorali su ga da duži period provede kod kuće, a upravo tada počeo je ponovo da prolazi kroz veliku arhivu Zelenog zvona. Pred njim su se pojavile fotografije, plakati, snimci i dokumenti, ali zajedno sa njima i ljudi, događaji i situacije koje je vreme već počelo da potiskuje u zaborav.

Kada je deo tog materijala pokazao prijateljima i nekadašnjim saradnicima, pojavila se ideja da se godišnjica ne obeležava kao deset godina od zatvaranja Zelenog zvona, već kao 35 godina od njegovog nastanka. Drugim rečima, da se ne govori prvenstveno o kraju, već o onome što je u Zrenjaninu nastalo pre tri i po decenije i što je ostavilo trag daleko izvan grada.

Poseban podsticaj stigao je kada su kontaktirani muzičari koji su tokom devedesetih i posle 2000. godine nastupali u Zelenom zvonu. Oko 40 njih poslalo je svoje izjave, a mnogi su taj period opisali kao jedan od najboljih delova svojih karijera i života.

„Možda tu ima i nostalgije, ali to su ljudi koji su i danas aktivni u muzičkom svetu i mnogi od njih su i dalje velike zvezde“ , rekao je Grubački.

Priča je zatim počela da se širi, stigla je do Muzeja devedesetih i prerasla u ideju o reprezentativnoj izložbi i okupljanju ljudi koji su bili deo istorije Zelenog zvona.

A takvih ljudi nije bilo deset ili dvadeset.

Tokom tri i po decenije kroz Zeleno zvono prošle su stotine učesnika tribina, muzičara, fotografa, umetnika, književnika, novinara, aktivista i posetilaca. Za jedne je to bilo mesto prvog koncerta, za druge prve izložbe, za neke prostor u kojem su mogli javno da izgovore ono što drugde nisu mogli, a za veliki broj Zrenjaninaca jednostavno mesto susreta.

Zato Zeleno zvono nikada nije bilo samo koncertni prostor ili kafić. Posebno tokom devedesetih godina predstavljalo je mesto u kojem se razgovaralo onda kada razgovor nije bio jednostavan, u kojem su se povezivali ljudi u vremenu dubokih društvenih podela i u kojem su kultura, muzika i javna reč imali i snažnu društvenu dimenziju.

Upravo zbog toga ni datum beogradskog okupljanja nije slučajno izabran.

Događaj je održan 5. oktobra, na godišnjicu političkih promena iz 2000. godine. Grubački je naglasio da je za njega to jedan od najznačajnijih datuma moderne istorije Srbije i datum koji, prema njegovom mišljenju, mora da se neguje, pamti i obeležava.

„Ovo je jedan naš mali pokušaj“, rekao je Guta, ukazujući i na simboliku činjenice da se događaj održava praktično u centru Beograda, nedaleko od najvažnijih državnih institucija.

Za njega postoji jasna veza između onoga što je Zeleno zvono predstavljalo tokom devedesetih i poruke koju je želeo da pošalje ovim okupljanjem.

„Kada je bilo mračno, mi smo palili svetlo. Kada su svi ćutali, mi smo govorili“, poručio je Grubački.

Podsetio je da je Zeleno zvono u najtežim godinama pokušavalo da okuplja ljude i da kroz razgovor, različita mišljenja, kulturu i umetnost otvara teme o kojima se drugde često nije govorilo. Ideja je, kako kaže, bila da se sačuvaju ljudi i vrednosti koje će biti potrebne kada dođe neko novo vreme.

Posebno je govorio o mladim ljudima, njihovom pravu na dostojanstven život i potrebi da nove generacije same pronađu svoj prostor, svoje teme i način na koji će menjati društvo.

Izloženi materijal pokazao je koliko je teško 35 godina smestiti na nekoliko zidova. Svaka fotografija i svaki plakat nosili su zasebnu priču, a mnogi od njih podsećali su na koncerte, tribine, izložbe i ljude koji su kasnije ostavili značajan trag na kulturnoj i muzičkoj sceni Srbije i regiona.

Zbog toga izložba u Beogradu nije predstavljala samo istoriju jednog mesta iz Zrenjanina. Pred posetiocima se pojavio svojevrstan presek vremena – od turbulentnih devedesetih, preko promena 2000. godine, pa sve do godina u kojima je Zeleno zvono nastavilo da postoji i menja se zajedno sa gradom.

Deset godina nakon njegovog zatvaranja, Grubački nema iluziju da bi Zeleno zvono danas jednostavno moglo ponovo da otvori vrata i nastavi tamo gde je stalo.

Zrenjanin se promenio, promenile su se generacije, interesovanja i potrebe mladih ljudi. Zeleno zvono iz devedesetih ili sa početka dvehiljaditih ne može se jednostavno preslikati u 2026. godinu. Nove generacije, smatra on, treba da pronađu sopstvene forme okupljanja, izražavanja i delovanja.

Ali iskustvo koje je ostalo iza Zelenog zvona može da posluži nečemu novom. Grubački je naglasio da ne želi da ova priča postane puka reminiscencija sopstvenog života i nabrajanje nekadašnjih koncerata i događaja. Mnogo mu je važnije da iskustvo, kontakti i veze stvarani tokom decenija budu dostupni novim ljudima i novim inicijativama.

Iako je prošlo deset godina otkako je iz Zrenjanina otišao u Beograd, a zdravstveni problemi ostavili svoj trag, kaže da energije i dalje ima. „Izgleda da ću dobiti šansu za novi krug. Nadam se da ću taj krug iskoristiti na pravi način“ , rekao je Guta. Taj novi krug, kako ga vidi, ne bi trebalo da bude pokušaj oživljavanja prošlosti, već mogućnost da ono što je tokom decenija naučeno, kao i kontakti sa ljudima širom Srbije i regiona, budu stavljeni na raspolaganje onima koji danas žele da pokrenu nešto novo.

A možda je upravo atmosfera u Muzeju devedesetih najbolje pokazala da priča o Zelenom zvonu nije ostala zaključana u prošlosti. Prepuna prostorija, ljudi na terasi i oni koji su ostali ispred, brojni susreti i razgovori pokazali su koliko je različitih generacija povezano sa jednim mestom koje je nekada postojalo u Zrenjaninu. Neko je došao zbog muzike, neko zbog politike i društvenog angažmana, neko zbog umetnosti, a neko jednostavno da ponovo sretne ljude sa kojima je delio mladost i jedno drugačije vreme.

Pre 35 godina Zeleno zvono nastalo je u Zrenjaninu. Pre deset godina fizički je zatvorilo svoja vrata. U ponedeljak uveče, 5. oktobra 2026. godine, zazvonilo je ponovo – usred Beograda.

Ne kao pokušaj da se vrati vreme koje je prošlo, već kao podsećanje da ideje, ljudi, prijateljstva i vrednosti ponekad traju mnogo duže od prostora u kojem su nastali. I upravo zato naziv „Zvonjava protiv tišine“ možda najbolje opisuje ono što se dogodilo te večeri. Zelenog zvona kakvo je Zrenjanin nekada poznavao više nema.

Ali 35 godina kasnije – zvonjava očigledno još traje.

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

Pročitajte i ove vesti…

ZA KIM ZVONI ZELENO ZVONO? Od Gutinog „ništa više neće biti isto“ do zvonjave protiv tišine, 26 godina kasnije

„Zvonjava protiv tišine“: Priča o zrenjaninskom Zelenom zvonu 5. oktobra u Muzeju devedesetih

Preminuo Milan Panić: Dan kada su mu vrata Gradske kuće bila zatvorena, a Zeleno zvono širom otvoreno

Ključne reći - tagovi: Branislav Guta Grubački , Novi Optimizam , Zeleno zvono

Ostavite odgovor Odustani od odgovora

ZRENJANIN, 6. oktobar 2026. – Reformatska crkva u Zrenjaninu sinoć je ponovo bila ispunjena ljudima, emocijama i pričom o festivalu

Zrenjanin, 6. oktobar 2026. – Povodom Dečje nedelje, juče je na igralištu Lesnina organizovano posebno druženje namenjeno najmlađim

Streličari SU „Banatski zmajevi“ ostvarili su još jedan uspešan nastup i sa prijateljskog 3D turnira održanog u Apatinu vratili se sa dve medalje

Portal volimzrenjanin.com objavljuje spisak venčanih tokom prošle nedelje, koji smo dobili iz Matičarske službe u Zrenjaninu a koji su

Zrenjanin, 6. oktobar 2026. – Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 6. oktobra, obeležavaju Začeće Svetog Jovana Preteče

Volim Zrenjanin Newsletter

Ne propustite više nijednu važnu vest!

Unesite vaše ime i prezime, nadimak ili šta god želite.

Validnu e-mail adresu na koju želite da vam stižu novosti.

Kliknite na crveno dugme PRIJAVITE SE i proverite svoje sanduče.

10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.

Upoznajte nas…

Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od a od 2025. godine Web Solution Media Info.

Politika privatnosti Impressum

Poslovni podaci:

Web Solution Media Info Konstantina Danila 26a PIB: 115101401 MB: 68098190 [email protected] Raiffeisen Banka 265-1100310097051-90