Čarolija pisane reči i snaga humanosti spojile su se u petak u holu Narodne biblioteke „Detko Petrov“ u Dimitrovgradu, gde je održano književno veče posvećeno stvaralaštvu književnice Nataše Panić. Pred publikom su predstavljene njene dve najnovije knjige – „Lekovito bilje i recepti sa Stare planine“ i roman „Jače od sudbine“, a veče je imalo i poseban, humanitarni karakter – prikupljana su sredstva za lečenje male Kasije Anev.

O književnom stvaralaštvu Nataše Panić govorili su sama autorka i dr Nikola Jordanov, koji je napisao recenziju za knjigu „Lekovito bilje i recepti sa Stare planine“. Posebnu atmosferu večeri upotpunila je Lena Denkov, koja je svojim čarobnim glasom osvojila publiku.

Dve knjige, na prvi pogled potpuno različite – jedna posvećena lekovitom bilju, tradicionalnim receptima i životu u skladu sa prirodom, a druga ljudskim sudbinama, iskušenjima i snazi žene – ipak povezuje ista nit: čovek i njegova borba za život.

Kako je za FAR rekla Nataša Panić, upravo je čovek u središtu obe knjige.

„Suštinski gledano, to su dve potpuno različite knjige, a ipak i jedna i druga su posvećene čoveku i njegovoj borbi za opstanak“, rekla je autorka, ističući da su žene u prvoj knjizi predstavljene kao lečiteljke i čuvarice znanja, dok su u romanu „Jače od sudbine“ pre svega ispovednice i borci.

Obe knjige objavljene su u julu ove godine. „Lekovito bilje i recepti sa Stare planine“ objavila je Narodna biblioteka „Detko Petrov“ iz Dimitrovgrada, dok je roman „Jače od sudbine“ objavio Centar za kulturu „Vračar“ iz Beograda.

Knjiga o lekovitom bilju nastajala je godinama, gotovo neprimetno, kroz zapise i sećanja koja je Panić prikupljala iz radoznalosti. Međutim, kako su sela postajala sve praznija, postalo joj je jasno da ta znanja moraju biti sačuvana od zaborava.

Posebno mesto u toj priči imaju žene iz Visoka, koje su generacijama čuvale i prenosile znanja o biljkama, prirodnom lečenju, pripremanju zimnice i životu u skladu sa prirodom.

„Shvatila sam da treba da spasem od zaborava umeće ljudi koje se nasleđivalo kroz generacije, rukovođena činjenicom da je naše samo ono što damo drugima“, istakla je Panić.

Njena lična sećanja dodatno su obogatila ovu knjigu. Odrastajući u vremenu kada u njenom kraju nije bilo struje, učila je od majke i baka kako se koriste biljke, kako se čuvaju plodovi i priprema zimnica. Seća se i školskog predmeta domaćinstvo, kroz koji su deca, kako kaže, bila pripremana za život.

Danas, smatra ona, postoji opasnost da se veliki deo tog znanja izgubi.

„Nekada smo kao deca učeni da s proleća može i treba da se jede kopriva, cvet ljubičice, kiselac, maslačak, sremuš, mlada bukova šuma, pečurke. Danas niko o tome pojma nema“, rekla je Panić, upozoravajući da oslanjanje isključivo na savremene izvore znanja može biti nedovoljno kada se čovek nađe van poznatog okruženja.

U radu na knjizi istraživala je i narodne recepte drugih pravoslavnih naroda, posebno Rusa i Bugara, pronalazeći brojne dodirne tačke sa tradicijom ovog kraja.

Druga predstavljena knjiga, roman „Jače od sudbine“, nastala je iz susreta autorke sa tri žene čije su životne priče ostavile snažan utisak na nju.

Sve tri su rođene istog dana – 27. septembra 1969. godine – ali u različitim krajevima Srbije, odnosno tadašnje Jugoslavije. Nikada se nisu poznavale, a ipak su njihove životne priče imale zajedničku nit – teška iskušenja koja su uspele da iznesu sa velikom snagom i dostojanstvom.

„To je knjiga o hrabrosti i o tome šta sve može da izdrži jedna žena“, rekla je Panić.

Roman je, kako je objasnila, nastao i sa željom da bude poruka ženama koje se suočavaju sa teškim životnim situacijama, ali i podsećanje da je granica između sreće i patnje često veoma tanka.

Govoreći o svojim knjigama, Panić je istakla da su gotovo sve nastale na osnovu stvarnih sudbina i priča iz života. Upravo zato, kaže, poseban izazov predstavlja pisanje o ljudima, a da se pri tom sačuva njihovo dostojanstvo.

„Sve što pišem, pišem iz duše, duboko emotivno i čitaoci to prepoznaju i tako ih doživljavaju“, poručila je književnica.

Njene knjige već pronalaze put do čitalaca i van Srbije. Knjiga „Crvena lokva“ ponovo je objavljena u Bugarskoj, a Panić je ovog leta kao srpska autorka učestvovala i na Sajmu knjiga u Burgasu.

„Dobra knjiga sama sebi nađe put“, rekla je Panić, osvrćući se na iskustvo predstavljanja svog stvaralaštva pred bugarskom publikom.

Za Natašu Panić nema mnogo odmora kada je reč o pisanju. Kako nam je otkrila, tokom godine napiše i po dve ili tri knjige.

U štampi je trenutno roman za decu, jedna knjiga priča o Staroplaninkama već je pripremljena za objavljivanje, dok radi i na porodičnom romanu koji obuhvata period od 1810. godine do polovine 20. veka. Pored toga, dobila je i zadatak izdavača iz Sofije da napiše dečji roman na zadatu temu.

Tako će se književni put Nataše Panić nastaviti kroz nove priče, nove likove i nove sudbine, ali i kroz čuvanje sećanja na ljude, običaje i znanja koja polako nestaju.

Ipak, ono što je ovu promociju učinilo posebno emotivnom jeste činjenica da književno veče nije bilo posvećeno samo knjigama. U holu biblioteke bila je postavljena kutija za dobrovoljne priloge, a sav prikupljeni novac namenjen je pomoći u lečenju devojčice Kasije Anev.

Tako su se tokom jedne večeri u Dimitrovgradu spojili književnost, tradicija, muzika i humanost – priče o ljudima iz knjiga susrele su se sa stvarnim životom, a stranice ispisane o ljudskoj snazi dobile su svojevrsni nastavak i u delu publike koja je odlučila da pomogne.

Književno veče Nataše Panić zato nije bilo samo predstavljanje dve nove knjige. Bilo je to veče sećanja na ono što ne smemo da zaboravimo, priča o ljudima koji su uspeli da budu „jači od sudbine“ i, iznad svega, podsećanje da i mali gest može biti velika nada kada je nekome pomoć najpotrebnija.

A. Todorov

Foto: Maja Aleksov Metodijev

Povezane vesti: