Stvaranje posebne ekonomske prekogranične zone ili „koridora“ između Bugarske i Srbije moglo bi da objedini interese dve zemlje i doprinese razvoju područja u kojima živi bugarska zajednica u Zapadnim pokrajinama, izjavio je prof. dr Ivan Canov sa Univerziteta za nacionalnu i svetsku ekonomiju (UNSS) na okruglom stolu u Sofiji posvećenom problemima Bugara u pograničnim područjima.

Prema njegovim rečima, ekonomski problem predstavlja osnovni strateški problem sa kojim se suočavaju Bugari u Zapadnim pokrajinama, jer malo lokalno tržište, nedovoljna ulaganja i ograničene mogućnosti za zapošljavanje dovode do odlaska mladih ljudi. U perifernim opštinama preovlađuju mikropreduzeća, trgovina, usluge, porodična proizvodnja i poljoprivreda, ali nedostaje poslovni sektor koji bi stvarao lokalni privredni ekosistem, javlja BTA .

Canov je predložio model prema kojem bi Srbija obezbedila zemljište, radnu snagu i lokalnu proizvodnu bazu, dok bi Bugarska učestvovala kapitalom, tehnologijom i upravljanjem. Na taj način bi, kako je naveo, Zapadne pokrajine iz periferije faktički postale centar. Canov je ukazao i na potrebu razvoja kompletnog proizvodnog lanca, koji trenutno nedostaje – od poljoprivrede, preko prerade i pakovanja, do brendiranja i prodaje izvan regiona.

Prema njegovom mišljenju, Bugarska bi mogla da uspostavi i garantni finansijski instrument koji bi preuzimao deo investicionog rizika i olakšao lokalnim preduzećima pristup kreditima. On je naglasio da bi ekonomska saradnja bila prihvatljivija za srpsku stranu ukoliko bi bila usmerena na investicije i otvaranje radnih mesta, bez doživljavanja takve saradnje kao mešanja u unutrašnje poslove.

„Koridor“ između Bugarske i Srbije, prema njegovim rečima, može biti praktičan instrument u kojem se susreću bugarski interes za razvoj zajednice i pragmatični interes Srbije za ekonomski rast.

Okrugli sto „Aktuelni problemi Bugara u Zapadnim pokrajinama“ nedavno je održan u konferencijskoj sali hotela „Rila“ u Sofiji. Okupio je predstavnike bugarske zajednice iz Zapadnih pokrajina, naučnike i stručnjake sa Sofijskog univerziteta, Bugarske akademije nauka i drugih institucija. Na forumu su učestvovali i bugarski generalni konzul u Nišu u periodu od 2016. do 2020. godine Edvin Sugarev, kao i stručnjaci za probleme ovog regiona.

Prilikom otvaranja, predsednik Naučnog instituta „Zapadne pokrajine“ Angel Džonev istakao je da među osnovnim zadacima instituta spadaju proučavanje i predstavljanje bugarskoj javnosti savremenih političkih, ekonomskih, kulturnih, obrazovnih i verskih problema Bugara u Srbiji.

Bugarska manjina u Zapadnim pokrajinama istovremeno se suočava sa demografskim, administrativnim, ekonomskim, obrazovnim i kulturnim problemima, dok zaštita njenog identiteta zahteva dugoročnu politiku Bugarske, izjavili su učesnici okruglog stola.

Bivši generalni konzul Bugarske u Nišu, docent dr Edvin Sugarev i dr Valentin Janev iz Naučnog instituta „Zapadne pokrajine“ naveli su tokom skupa da su istorijsko brisanje bugarskog prisustva i posledice rudarske eksploatacije u Srbiji među faktorima koji direktno utiču na bugarsko stanovništvo.

Pokušaji formiranja posebne „šopske nacije“ od strane Srbije imaju korene još u drugoj polovini XIX i početkom XX veka, ali je ta ideja postepeno izašla iz periferije i postala element zvanične politike susedne zemlje, izjavio je Angel Džonev u svom završnom obraćanju na okruglom stolu.

Forum je dobio pozdravne poruke predsednika Narodne skupštine Bugarske, predsednika skupštinskog Odbora za obrazovanje i nauku i Ambasade Bugarske u Beogradu, koji su istakli značaj očuvanja istorijskog sećanja, nacionalnog identiteta i kulturnog nasleđa bugarske zajednice i izrazili podršku budućim inicijativama, javlja BTA.

Izvor i fotografija: BTA / Cvetozar Cakov

Povezane vesti: