Izraelci obeležavaju trogodišnjicu od napada 7. oktobra
Izarelci obeležavaju treću godišnjicu napada militantnog pokreta Hamas, u kojem je, 7. oktobra 2023. godine, ubijeno 1.200 ljudi a 251 osoba oteta, a koji je izazvao razorni rat u Gazi.
Foto: Beta/AP (had Zwigenberg)
Državna ceremonija povodom napada održana je 5. oktobra.
U južnom Izraelu porodice žale na raskrsnicama, u skloništima, na mestu održavanja muzičkog festivala gde su militanti Hamasa pre tri godine izveli do sada najsmrtonosniji napad na Izrael. Ovo je prva godišnjica napada da su svi preživeli taoci kod kuće, obeležavajući novu fazu žalosti.
Za Palestince ova godišnjica donosi još jedan dan u kome žive sa rezultatima rata u Gazi u kojem su ubijene desetine hiljada ljudi. Većina od oko dva miliona stanovnika živi u ogromnim, nehigijenskim šatorskim naseljima, a veliki delovi gradova u pojasu Gaze su u ruševinama.
Više od polovine teritorije i dalje je u rukama izraelske vojske uprkos sporazumu o primirju postignutom pre gotovo godinu dana, a izraelski udari na tu teritoriju nastavljaju se gotovo svakodnevno.
Za region ovaj dan pokazuje zapanjujuću transformaciju tokom protekle tri godine. Izraelske trupe zauzimaju veliki deo južnog Libana zbog sukoba sa Hezbolahom, koji je počeo da gađa Izrael 2023. godine, kao podršku Hamasu.
Iran i SAD su u ratu u kome je bilo napada po zemljama Persijskog zaliva i koji je uzdrmao globalnu privredu. Izrael je pomogao da se pokrene taj sukob, a rat u Gazi je utro put za njega, iako nisu direktno povezani.
U Gazi gde je počela izraelska ofanziva koja je razorila tu teritoriju i raselila 90 odsto njenog stanovništva, danas se ne očekuje organizovanje bilo kakvih događanja. Restrikcije oko ulaska robe i pomoći u Gazu dovele su do velike gladi među preostalim stanovništvom.
Više od 74.000 Palestinaca ubijeno je u Gazi, prema podacima ministarstva zdravlja te teritorije, od čega su polovina žene i deca.
Iako je primirje koje je stupilo na snagu 10. oktobra prošle godine zaustavilo najteže borbe, nastavljeni su izraelski napadi, koji navodno ciljaju samo militante Hamasa. Od primirja 1.145 Palestinaca ubijeno je u Gazi prema ministarstvu te teritorije. U tom periodu poginulo je sedam izraelskih vojnika.
Hamas je prikazao napad 7. oktobra pre tri godine kao odgovor na višedecenijsku izraelsku vojnu okupaciju, zauzimanje zemlje i izgradnje naselja. Ali palestinski san o nezavisnoj državi izgleda sada još udaljeniji, navodi AP.
Sporni izbori u Izraelu na kraju meseca bacaju senku nad ovogodišnje obeležavanje napada. Odvojene komemoracije ukazuju na duboke podele oko toga kako je premijer Benjamin Netanjahu vodio rat i njegovo oklevanje da pokrene istragu o propustima izraelske strane tog dana.
Napad je pokrenuo niz događaja koji su doveli do ratova širom Bliskog istoka kako se Izrael suočavao sa Hamasom, Hezbolahom i Iranom koji ih podržava. Izrael je zauzeo delove teritorije i u Siriji i u Libanu, a više od 300.000 Libanaca je raseljeno.
SAD su se pridružile Izraelu dva puta u napadima na centralne lokacije iranske vojske i iranskog nuklearnog programa, što je dovelo do poremećaja globalnih tržišta, daleko od bojnog polja, praktično u celom svetu.
Takođe je poraslo nasilje širom okupirane Zapadne obale gde je krajnje desničarska izraelska vlada ohrabrila ekstremističke naseljenike koji napadaju Palestince i uništavali njihovu imovinu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Mađarski vojnici završili su radove u koritu Dunava kod nuklearne elektrane Pakš, tokom kojih je ugrađeno više od 22.000 kubnih metara kamena.
Evropska komisija želi da osigura da se u novim talasima proširenja ne ponovi scenario s liderima poput Viktora Orbana.
Osuđenica na smrt u Tenesiju Krista Pajk, koja je prošle nedelje preživela dve smrtonosne injekcije tokom neuspelog pogubljena, probudila se u bolnici, svesna je i razgovara.
Mađarska vlada predložila je uvođenje poreza na bogatstvo usmerenog na pojedince čija imovina premašuje milijardu forinti (3,08 miliona dolara), izjavio je danas premijer Peter Mađar.
Neimenovani zvaničnik administracije američkog predsednika Donalda Trampa izjavio je za CBS Njuz da je ukidanje sankcija lideru SNSD Miloradu Dodiku bio "pragmatičan i dalekovidan potez".
Nekoliko stotina hiljada ljudi izašlo je danas na ulice zajedno sa srednjoškolcima i studentima tokom novog dana mobilizacije u sklopu protestnog pokreta koji prati rasprostranjeno nasilje širom zemlje.
Evropska komisija smatra da su Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina trenutno četiri najnaprednije zemlje kandidati na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović odbacio jekao nerealan zahtev Hrvatske za povraćaj vojne imovine vredne više od 2,7 milijardi dolara.
Evropska unija jača svoje veze sa Kanadom, Nemačka traži brže proširenje na Zapadni Balkan, Britanci žele bliže odnose sa Briselom, a Ursula fon der Lajen najavljuje ulazak Crne Gore u Uniju do 2028. godine.
Generalni direktor mađarskih železnica (MAV) Žolt Heđi provozao se celom deonicom nove pruge od Budimpešte do Kelebije i objavio da je voz išao brzinom od 160 kilometara na čas.
Pedeset poslanika Evropskog parlamenta, mahom žene, bili su meta pornografskog sadržaja kreiranog pomoću "dipfejk" tehnologije i veštačke inteligencije (AI).
Italijanska premijerka Đorđa Meloni je zbog "dipfejk" snimaka napravljenih aplikacijama veštačke inteligencije podnela je zahtev Kancelariji Evropske unije za intelektualnu svojinu za zaštitu njenog glasa kao zaštitnog
Fondacija Internet voč (IWF) upozorila je na značajan porast materijala sa seksualnim zlostavljanjem dece koji je generisan veštačkom inteligencijom.
Putnici aviona Er Srbije iz Splita za Beograd morali su da napuste letelicu zbog sumnje na bombu, nakon što je policija odvela jednog putnika.
Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je danas Karlu Dajserotu, Peteru Hegemanu i Georgu Nagelu za istraživanje o moždanoj aktivnosti koje podrazumeva proučavanje jonskih kanala kontrolisanih svetlošću i optogenetiku.