U Nišu je za pet godina, od 2021. do 2025, u saobraćaju nastradalo 65 ljudi, dok je povređeno čak 2.730, pokazuje izveštaj Agencije za bezbednost saobraćaja. Više od polovine stradalih su pešaci i skoro polovinu poginulih čine stariji od 65 godina, a nastradala su i četiri deteta. Najčešći uzrok nezgoda i nesreća su nepromišljene radnje vozača. Izveštaj pokazuje i da se u Nišu znatno ređe nego u ostatku Srbije koristi sigurnosni pojas za decu, da manje od polovine vozača motora nosi kacigu, kao i da putnici na zadnjem sedištu ređe vezuju pojas.

Prema izveštaju Agencije, u Nišu su u tom 5-godišnjem periodu zabeležene 4.734 saobraćajne nezgode i nesreće. Najviše ih je bilo 2023. godine (988), kada je i najviše ljudi nastradalo (20) i povređeno (582).

U tom periodu, u Novom Sadu je u saobraćaju nastradalo 88, a u Kragujevcu 49 ljudi.

Prošle godine u Nišu se desilo ukupno 935 nezgoda, nastradalo je 11 ljudi i povređeno je njih 560.

Iz Agencije ističu da su najugroženija grupa po smrtnim ishodima pešaci, pošto je od 65 nastradalih čak 33 pešaka.

Povređena su 663 pešaka, što je 24% svih povređenih u gradu. Najviše stradalih pešaka bilo je među osobama od 15 do 30 godina i pešaci najčešće stradaju u novembru – navedeno je u izveštaju.

U saobraćajkama u kojima su učestvovala teretna vozila poginulo je 15 osoba, broj poginulih biciklista je pet, broj poginulih vozača motorizovanih dvotočkaša je četiri, a broj poginulih traktorista u Nišu tri.

Statistika pokazuje i da je čak 49% poginulih u Nišu starije od 65 godina. Među mladima od 15 do 30 godina poginule su četiri osobe, a povređene 834. Mladi najčešće stradaju kao vozači. U saobraćaju su poginula četiri deteta, a povređeno je 222.

Istaknuta su i ponašanja u saobraćaju u Nišu na koja se treba fokusirati, i to – da je upotreba sigurnosnog pojasa kod dece u odnosu na nacionalni prosek znatno niža. Na republičkom nivou je oko 49%, a u Nišu tek oko 28%.

Takođe, manje od 50% vozača mopeda u Nišu koristi kacige, dok na nacionalnom nivou kacioge koristi više od 61% vozača mopeda.

I onih koji se voze na zadnjem sedištu, a koriste sigurnosni pojas u Nišu je manje nego na nivou države – 31,3% u odnosu na 32,5%.

Niš je 2025. bio na 42. mestu od 161 lokalne samouprave po javnom ponderisanom riziku stradanja. Izveštaj rizik svrstava u nisku klasu, ali navodi da je porastao u odnosu na 2024.

Gde se na jugu najviše prelazi van pešačkog, a gde se ne vezuje pojas

Upotreba mobilnih telefona tokom vožnje veća je od republičkog proseka u Pirotu, Babušnici, Beloj Palanci, Žitorađi i Prokuplju.

Kada je reč o gradovima i opštinama na jugu Srbije, u Aleksincu, Bujanovcu, Kuršumliji, Merošini, Preševu i Ražnju primećen je nizak procenat nošenja zaštitne kacige kod vozača motora.

Blačani se često ne vezuju kada sede na zadnjem sedištu, Vlasotinčani neretko ne koriste sigurnosni pojas za decu, a Vranjanci nedovoljno koriste dečija sedišta.

Pešaci u Bojniku, Bosilegradu, Vladičinom Hanu, Gadžinom Hanu, Dimitrovgradu, Doljevcu, Lebanu, Leskovcu, Medveđi, Svrljigu, Surdulici, Trgovištu i Crnoj Travi često prelaze van pešačkog, pokazuje izveštaj.

Jedino u Bosilegradu nema poginulih u saobraćaju za pet godina

Posle Niša, na jugu Srbije je u periodu od 2021. do 2025. godine najviše poginulih u saobraćajkama u Leskovcu (59), pa u Aleksincu (26) i Pirotu (15).

Dvocifren broj nastradalih je i u Vranju (12), Preševu (10) i Vladičinom Hanu (10).

U Doljevcu, Žitorađi, Merošini i Prokuplju je po devetoro poginulih, u Bujanovcu, Vlasotincu, Kuršumliji i Lebanu po šest, u Ražnju i Dimitrovgradu po pet, u Beloj Palanci, a Bojniku i Surdulici po tri.

Po dve osobe poginule su u Babušnici, Blacu, Gadžinom Hanu i Svrljigu, a po jedna u Medveđi, Trgovištu i Crnoj Travi.

Od svih opština i gradova na jugu, jedino u Bosilegradu od 2021. do 2025. godine nije bilo poginulih u saobraćaju.

Kada je reč o ukupnom broju nezgoda, u Leskovcu ih je bilo 1.588, u Vranju 1.402, u Pirotu 613, a u Prokuplju 436.

Od opština na jugu, najviše nezgoda zabeleženo je u Aleksincu (916), Bujanovcu (385) i Doljevcu (382).