Berba dobra, zarada neizvesna: Voćari upozoravaju da niska cena ugrožava budućnost Oblačinske višnje

Dobar rod, loša računica

Berba oblačinske višnje u Merošini i drugim voćarskim krajevima juga Srbije ove godine donela je dobar rod, ali među proizvođačima nema mnogo razloga za zadovoljstvo. Umesto očekivane zarade, glavna tema je otkupna cena, za koju voćari smatraju da ne može da pokrije ni osnovne troškove proizvodnje.

Prema informacijama sa terena, otkupna cena u pojedinim krajevima kreće se između 70 i 80 dinara po kilogramu, dok se za drugu klasu pominje svega 50 dinara.

Stručni saradnik za voćarstvo u Opštini Merošina Hranislav Stojanović kaže da ovakve oscilacije predstavljaju najveći problem za proizvođače.

„Ako bude dobre cene i nekog profita, proizvođači će nastaviti da obnavljaju zasade. Krče se stari i zaraženi voćnjaci i podižu novi. Ali ne mogu da postoje ovakve oscilacije – od više od 300 dinara prošle godine do 50 ili 80 dinara ove godine. To je stvarno ponižavajuće.“

Cena manja nego pre više od decenije

Stojanović podseća da je otkupna cena višnje još 2012. godine u prosečnoj sezoni iznosila oko 120 dinara po kilogramu.

„To je bilo pre četrnaest godina. Danas, posle inflacije i višestruko većih troškova proizvodnje, proizvođači u pojedinim krajevima dobijaju manje nego tada. To pokazuje koliko se položaj voćara pogoršao.“

Poslednjih godina tržište je prolazilo kroz velike promene. Nakon veoma niskih cena 2020. godine, prošlogodišnji slab rod izazvan prolećnim mrazevima doveo je do rekordnih otkupnih cena koje su u pojedinim slučajevima prelazile 300 dinara po kilogramu. Ovogodišnji dobar rod, međutim, nije doneo i veću zaradu proizvođačima.

Upozorenje za narednu godinu

Iako su voćnjaci ove godine puni plodova, Stojanović upozorava da bi naredna sezona mogla da bude znatno slabija.

„Mogu sada da potpišem da sledeće godine neće biti dovoljno višnje, bez obzira na to da li bude mraza ili ne. Voćke koje su ove godine prerodile teško mogu da formiraju cvetne pupoljke za narednu sezonu.“

Dodatni problem predstavlja žilogriz, štetnik koji poslednjih godina pravi velike štete u zasadima.

„Oko 20 odsto zasada u niškom kraju stradaće zbog žilogriza. Sve to znači da će sledeće godine roda biti manje.“

Da li Srbija čuva svoj brend?

Oblačinska višnja decenijama je jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda srpskog voćarstva. Upravo zbog toga, smatra Stojanović, neophodno je više ulaganja u očuvanje sorte.

„Nismo uradili klonsku selekciju niti sertifikaciju oblačinske višnje. Nemamo ni matične zasade iz kojih bi se proizvodio sertifikovani sadni materijal. Vremenom dolazi do mutacija i polako gubimo ono što je nekada bila izvorna oblačinska višnja.“

Prema njegovim rečima, očuvanje ove autohtone sorte zahteva zajednički rad naučnih institucija, države i proizvođača kako bi Srbija sačuvala jedan od svojih najprepoznatljivijih poljoprivrednih brendova.

Budućnost zavisi od tržišta

Voćari poručuju da ovogodišnji rod pokazuje da potencijala ima, ali da bez stabilnog tržišta i održive otkupne cene nema ni novih zasada ni dugoročnog razvoja proizvodnje.

Ukoliko se nastave velike oscilacije u cenama, upozoravaju, posledice neće osetiti samo proizvođači, već i hladnjače, prerađivači i izvoznici, koji bi već narednih godina mogli da se suoče sa nedostatkom kvalitetne domaće sirovine.

***Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Opštine Merošina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.