Proizvođači će morati da prilagode recepture novim propisima, a potrošače očekuju jasnija pravila o sastavu proizvoda. Puna primena počinje 2028. godine.

Džemovi koji se prodaju u Srbiji ubuduće će morati da sadrže više voća nego do sada. Novi pravilnik o kvalitetu džemova, marmelada i pekmeza donosi promene u proizvodnji, ali i otvara pitanje da li će se veća količina voća odraziti na cene ovih proizvoda u prodavnicama.

Prema novim pravilima, za proizvodnju jednog kilograma džema biće potrebno najmanje 450 grama voćne pulpe ili pirea, umesto dosadašnjih 350 grama. Za ekstra džemove predviđen je minimum od 500 grama voća.

Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede objasnio je za RTS da je cilj ovih izmena poboljšanje kvaliteta proizvoda i povećanje upotrebe voća u prehrambenoj industriji.

Zašto se povećava količina voća, a ne smanjuje šećer?

Prilikom pripreme pravilnika razmatrana su dva rešenja – da se propiše veći obavezni udeo voća ili da se ograniči količina dodatog šećera. Nadležni su se opredelili za prvu mogućnost.

Raketić objašnjava da šećer u džemovima ne služi samo za postizanje slatkog ukusa. On je važan i za gustinu, stabilnost i trajnost proizvoda.

Njegovo smanjenje zahtevalo bi promene u tehnologiji proizvodnje, upotrebu dodatnih sastojaka, poput pektina, kao i veću potrošnju energije. Moglo bi da dođe i do skraćivanja roka trajanja, što bi povećalo rizik od bacanja hrane.

Zbog toga je procenjeno da je povećanje količine voća praktičnije rešenje, koje bi ujedno moglo da smanji potrebu za dodavanjem šećera iz drugih izvora.

Hoće li džemovi poskupeti?

Jedno od glavnih pitanja jeste da li će novi zahtevi dovesti do povećanja maloprodajnih cena.

Raketić, međutim, ne očekuje značajnije poskupljenje. Kako objašnjava, konačna cena džema ne zavisi isključivo od voća, već i od ambalaže, troškova rada, transporta, logistike i trgovačkih marži.

Dodatni razlog za optimizam vidi u ovogodišnjem rodu voća u Srbiji, koji je, prema podacima koje je izneo, dostigao gotovo 1,6 miliona tona. Prosečni prinosi veći su za više od 50 odsto u odnosu na prošlu godinu.

– Biće i džema i neće biti tog cenovnog šoka koji se očekuje sa povećavanjem udela voća – poručio je Raketić.

On napominje i da brojni domaći proizvođači, naročito manji, već koriste količine voća koje ispunjavaju nove standarde, pa za njih prilagođavanje neće predstavljati veliku promenu.

Neće za svako voće važiti ista pravila

Minimalna količina od 450 grama voća po kilogramu džema neće biti obavezna za sve voćne vrste.

Zbog različite kiselosti, oporosti i sadržaja pektina, pravilnik predviđa izuzetke za određene vrste, među kojima su marakuja i ribizla.

Kod pojedinih marmelada zahtevi su još stroži. Tako je za marmelade od kajsije i jagode propisana minimalna količina od 800 grama voća na kilogram gotovog proizvoda.

Raketić ističe da je važno razlikovati običan od ekstra džema. Ekstra džem sadrži voćnu pulpu, koja zadržava strukturu i vlakna voća, dok se za običan džem može koristiti i voćni pire.

Nova pravila od 2028. godine

Iako pravilnik stupa na snagu 10. oktobra, njegova puna primena počinje 1. januara 2028. godine.

Proizvođači će tako dobiti vreme da promene recepture, prilagode nabavku sirovina i usklade deklaracije sa novim zahtevima.

Proizvodi napravljeni i stavljeni u promet prema dosadašnjim pravilima moći će da ostanu u prodaji do isteka roka trajanja, ali najkasnije do 30. juna 2028. godine.

Posle tog datuma, proizvodi koji ne ispunjavaju propisane uslove neće moći da se prodaju pod nazivom džem.

Ipak, to ne znači da će svi proizvodi sa manjim udelom voća nestati sa polica. Oni će moći da se prodaju pod drugim nazivom, poput „voćnog namaza“, uz odgovarajuću deklaraciju.

Inspekcija će proveravati i sastav proizvoda

Poštovanje novih propisa nadziraće poljoprivredna inspekcija, a kontrole neće biti ograničene samo na deklaracije.

Proveravaće se sirovine koje proizvođači koriste, evidencija o proizvodnji, poreklo sastojaka i usklađenost podataka na ambalaži sa stvarnim sastavom.

Predviđene su i laboratorijske analize kojima će se utvrđivati da li proizvodi zaista sadrže deklarisane količine voća.

Prema Raketićevim rečima, oko 20 odsto industrije trenutno proizvodi džemove prema ranijim minimalnim zahtevima i upravo će ti proizvođači morati značajnije da menjaju recepture.

Novi pravilnik usklađen je sa propisima Evropske unije, a cilj je da potrošači dobiju kvalitetnije proizvode i pouzdanije informacije o tome šta se nalazi u tegli koju kupuju.

Izvor: 24sedam