Bojan Pajtić, kog je nakon Mila Lompara i Dejana Mirovića više „razočaranih blokadera“ imenovalo kao pravog tvorca antidržavne ujdurme, najradije se u javnosti predstavlja kao „profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu“, mada je u njegovom delovanju uvek ključna bila druga uloga: ona u režimu starog DS-a, ozloglašenog „žutog preduzeća“.

Dok je pleo svoju mrežu uticaja među „studentima“, a pre nego što su u javnost izašla saznanja o njegovoj hroničnoj zloupotrebi teških droga i još skandaloznijem zataškavanju tragova, nije se libio da i lično instruiše „plenumaše“ od posebnog uticaja. Kako prenosi naš dobro upućeni sagovornik, Pajtić je lično komunicirao sa nekolicinom: pre svega sa Vukom Stojićem, „studentom“ blokaderom sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu, čiji je uticaj među blokaderima vremenom narastao do mere da u njihovim redovima postane „koordinator Centra za operativu“, ali i „koordinator Pravnog tima“ za čitav jedan region.

Sa Pajtićem na ličnom kontaktu (i pratećoj instruktaži) nalazi se i Čedomir Đurin, blokader sa Prirodno-matematičkog fakulteta u NS, koji je u blokaderskoj strukturi po funkciji takođe i član „matične Strategije“ ali i član njihove „krovne“ strukture – tzv. Radne jedinice za operacionalizaciju programa (RJOP).

Posebno blizak i važan odnos Pajtić je ostvario sa Dušanom Simićem, takođe sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Za pomenute se može reći da su sprovodili lične naloge „gurua“ iz senke, izvršavali najvažnije zadatke, uticali na druge u skladu sa dobijenim instrukcijama.

Spisak „plenumaša“

Bojan Pajtić, naravno, operaciju „pokušaj povratka starog DS na vlast, ali u drugom obliku“ nije planirao i organizovao sam: ključne uloge u organizaciji ove prevare dobili su njegovi provereni saradnici iz nekadašnjih pokrajinskih i novosadskih DS struktura. Dušan Elezović, njihov „ekonom“ i „čistač“ (koji je, da podsetimo, lično instruisao Pajtića na koji način da prikrije tragove narkotika u čijem je konzumiranju razotkriven) samo je jedan od članova ove grupe. Njeni su pripadnici, između ostalog, imali zaduženja da „studentima“ od uticaja i posebnog poverenja obezbede potrebna sredstva, prostorije, ali i da prenose instrukcije i planove za postupanje. Oni su bili na ličnom kontaktu sa ovim „plenumašima“:

Ranko Zeremski sa Pravnog fakulteta u NS, ujedno jedan od rukovodilaca blokaderskog Regionalnog izbornog štaba (RIŠ);

Aleksandar Simeško sa Poljoprivrednog fakulteta, takođe jedan od glavnih rukovodilaca RIŠ;

Kristina Tenjović sa Filozofskog fakulteta (takođe član RIŠ);

Luka Pantić sa Medicinskog fakulteta, koji je po funkciji među blokaderima i „koordinator Centra za operativu“;

Nikola Stojanović sa Poljoprivrednog fakulteta (takođe, još jedan član RIŠ);

David Bugarski sa Pravnog fakulteta, član ozloglašene blokaderske grupe „Ulične akcije“ (kao što ime govori – zaduženi za aktivnosti na ulici, nasilje i nerede);

Dragan Disić sa Pravnog fakulteta;

Mihailo Živković sa Filozofskog fakulteta

Pavle Davidović još jedan istaknuti blokader sa Pravnog fakulteta.

Preko navedenih pojedinaca Bojan Pajtić i njegova klika iz „žutog preduzeća“ ostvarivali su ključni uticaj na „plenume“, na kojima je mnogim neupućenim i lakovernim učesnicima ostavljen privid da oni tu o nečemu „odlučuju“ – dok se zapravo izjašnjavaju o „predlozima“ koje su kreirali i servirali im drugi. Brojne ključne odluke formirane su upravo na ovaj način, preko opisane mreže. Od famoznog „vetiranja“ Lompara i njegovih istomišljenika, preko ubacivanja Šoškića na „listu“, pa sve do guranja Srdanovića na njenu čelnu poziciju (sve pod izgovorom „pronalaženja odgovarajuće zamene“ za već iskorišćenog, ishabanog i poniženog Đokića)… Spisak je dug.

I on svakako nije konačan. Baš kao što ni spisak učesnika u ovoj organizovanoj mreži, probranih pozicija starih manipulatora i prevaranata iz bivšeg režima – nije iznet u celosti. Naš sagovornik, dobro upućen u sve detalje, naveo je da su ovo samo neka, karakteristična imena, čije će postupke i uloge ostali (neretko prevareni i izmanipulisani) učesnici blokaderske iluzije umeti da prepoznaju.

A sve više njih, nakon saznanja da im je „vrhovni mozak“ po svoj prilici krojio sudbinu radeći na kokainu, ozbiljno postavlja pitanje – u šta su se to upleli, straćili dve godine svojih (i tuđih) života?

Izvor: Kurir