Evropska unija je konačno nacrtala mapu proširenja, ali Srbija i Bosna i Hercegovina nisu na toj listi. Šta nedostaje jednoj, a šta drugoj zemlji?

Kad se u Briselu razmatra da li je Evropska unija spremna za proširenje, odgovor se uglavnom krije u onima koji se ne spominju ili zaobilaze. Na sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta četiri zemlje navedene su kao potencijalni kandidati u sledećem krugu – iako to proširenje neće biti u standardnom obliku, piše Dojče Vele.

Za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, Komisija priprema posebne Mape puta, koje bi trebalo da predstavi krajem oktobra. Bosne i Hercegovine i Srbije na tom spisku nema.

Samo ozbiljni kandidati

Komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da bi Unija do 2030. mogla da dobije dve ili tri nove članice. To je ujedno i najiskrenija rečenica čitavog procesa. Vrata su otvorena, ali nisu široka. I neće svi proći.

"Samo oni kandidati koji ozbiljno teže članstvu u EU moći će da budu deo ove unapređene postepene integracije", rekla je Kos, napominjući ranije da su Crna Gora i Albanija najviše napredovale, i ujedno ne krijući da je Ukrajina na tom spisku više zbog bezbednosti Unije, nego zbog ispunjenih uslova.

Deo Brisela Ukrajinu u prvom redu ne vidi kao zemlju koja treba da pristupi Uniji u ovom trenutku. Zemlja je u ratnom stanju i bori se sa korupcijom velikih razmera. Ipak, upravo ona stoji uz Podgoricu, Tiranu i Kišinjev. Zbog toga mnogi vide proširenje kao geopolitičko pitanje, a tek onda suštinsko i tehničko. Strateški važni dobijaju ubrzanje – ostali čekaju.

Političari "posvećeni" evropskom putu u BiH

U toj čekaonici su BiH i Srbija. Bosna i Hercegovina zbog suštinski loših rezultata, neispunjenosti uslova, zastoja u reformama. Tu je i apsurd čitave situacije – da zemlja koja je i dalje na začelju siromašnih, već dve godine nije u stanju da ispuni nekoliko uslova kojima bi obezbedila milijarde iz Plana rasta.

"To će se sve razvijati u svetlu rata u Ukrajini. Ostaje nam svima u regionu da se kroz unutrašnje politike opredelimo da li ćemo u EU i da tako delujemo. Ne verujem da će se EU previše angažovati, niti će previše insistirati na tome", kaže Miloš Šolaja, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci.

Na to je upozorila i Željana Zovko, poslanica u Evropskom parlamentu koja je izrazila zabrinutost što je BiH izostavljena iz predložene Mape puta.

"To je vaš zadatak, vi ste zaduženi za to", rekla je Zovko obraćajući se Marti Kos na sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta. Ona je istakla da su BiH potrebne jasne smernice kada je reč o reformama Izbornog zakona, ali i ključnih akata neophodnih za otvaranje pregovora.

"Evropskoj uniji bi trebalo da bude jasno šta želi od BiH. I uzimajući u obzir da su na izborima prošle nedelje izabrani legitimni predstavnici posvećeni evropskom putu, trebalo bi da iskoristimo ovu priliku za reforme i otvaranje pregovora", rekla je Zovko.

Srbija – pauza ili poruka

Paralela se može povući sa Srbijom, jer ni ona nije dobila Mapu puta. Razlozi, međutim, nisu isti. Kos je rekla da Srbija mora više da isporuči i da će se videti koliko je ozbiljna nova vlada. Dakle, u tom kontekstu moglo bi se reći da Brisel igra taktički i da se čeka rasplet nakon izbora u Srbiji krajem meseca.

"Gorak je osećaj, ali ne i iznenađenje, jer poruke koje su stizale poslednjih meseci bile su upravo takve da su jasno isticale šta se to očekuje od kandidata u ovoj fazi procesa. I da je to donosiocima odluka u Srbiji bilo jasno", kaže koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Srbiji Bojana Selaković, ističući da ni vlast, ni drugi akteri nisu bili preterano zainteresovani.

Prevencija protiv "novih Orbana": Marta Kos traži "probni period" za nove članice EU

Zapadni Balkan, Kanada, Velika Britanija: Tri procesa, različiti nivoi integracije sa EU

EU smatra da ima zaštitu za veštačku inteligenciju: Oko 80 odsto građana Unije i dalje u strahu

Ekskluzivitet nakon izbora

Vlast u Srbiji instrumentalizovala je proces pristupanja EU, kaže Selaković, a sve zasluge pripisivala sebi. Međutim, veruje da je u Briselu došlo do neke vrste zamora od takve vrste komunikacije s vlastima u Srbiji, s obzirom na to da je bilo previše obećanja bez rezultata.

"Realnost je takva da do ovih izbora Vučić nije bio spreman da pravi ustupke ni vidljivije korake u spoljnoj politici, niti da reformiše društvo na način koji može Srbiju da vodi ka članstvu u EU", smatra Selaković, sigurna u to da nakon izbora Vučić neće više imati taj ekskluzivitet vođenja ovih procesa.

Za razliku od Bosne i Hercegovine, gde je dijagnoza poznata i nijedan uslov nije ispunjen, Beograd je ostavljen na čekanju. Obe zemlje danas dele isti položaj, iako ne iz istog razloga. BiH zaostaje zbog neučinka i unutrašnjih blokada, a Srbija zbog političke neizvesnosti i sumnje Brisela u njen kurs.