Sile režima protiv studenstkog pokreta

Na drugoj konferenciji za novinare studentskog pokreta student Pravnog fakulteta Petar Živković optužio je policiju za preteće praćenje. U toj grupi od desetak policajaca, i to posle ponoći, bio je „čuveni“ Marko Kričak, načelnik UKP, koji se još nije pojavio u sudnici iako postoje teške optužbe za njega.

Za sada, po običaju, policija ni tužilaštvo se ne izjašnjavaju, a morali bi, jer oni su se zakleli na Ustavu da će raditi po Ustavu i zakonu. Ona prva konferencija studentskog pokreta, održana je drugog septembra, sa teškim optužbama za nelegalno prisluškivanje uz pomoć špijunskog softera „pegazus“. O tome je 14 studenata obavešteno iz „Epla“, a samo je BIA nehajno odgovorila da to nije tačno.

U demokratskim zemljama to bi bila crvena crta koja ne sme da se pređe, a u Americi izbila je afera „Votergejt“ gde je predsednik Nikson podneo ostavku. Ovde je to postalo uobičajeno. Kao što je to bilo nelegalno prisluškivanje studenata „Stava“ i aktivista PSG iz Novog Sada. I još pogubnije što je to prosleđeno režimskim medijama i emitovano pred veliki studentski protest 15. marta prošle godine. I ne zna se sve dokle režim uzurpira osnovna građanska prava, kao što je to osnovno pravo na poštene izbore.

Primera radi samo protekle subote miting u Areni prenosilo je 46 televizija, a bez obaveznog prednzaka da je to predizbona aktivnost. U demokratskim društvima itekako se vodi računa o pluralizmu, pa je nezamislivo da mediji krše osnovne postulate o ravnopravnoj zastupljenosti. Skandalozno je da, na primer, RTS, javni medijski servis svih građana, čitavnih 63 minuta, u glavnoj informativnoj emisiji Dnevnik 2, posveti ostavci predsednika države. Poređenja radi taj isti RTS ima cenovnik za politički marketing gde sekunda košta 28.000 dinara. Štaviše, regulatorno telo izigralo je zahtev da se prati TV Informer, koji ima nezakonito osnovane lokalne televizije i pride zemaljski signal.

Osnovni zahtevi Evropske zajendice za formiranje REM-a i uređenje biračkog spiska nisu ispoštovani, što znači da poštenih izbora neće biti. U prilog toj politici beščašća je i odluka Ministarstva spoljnih poslova da uskrati biračko pravo desetinama hiljada građana u dijaspori, sa suludim pravilom da se glasa po srednjeevrskom vremenu, što tamo preko okeana znači u dva-tri sata po ponoći.

Sve to je praćeno poslovičnim nasiljem, kao što je to bilo u jednom selu u opštini Grocka gde je student napadnut kosom za travu, ili gde je u Čačku objavljen spisak građana sa ličnim podacima „blokadera“. Jasno je da se uslovi ni za jotu nisu popravili od onih prolećnih na lokalu, gde je bilo mnogo nasilja, čak i napada sekirom.

Uprkos samim mogućim opstrukcijama režima kampanja Studentske liste odvija se sa do sada neviđenom dinamikom i atmofserom. U Novom Pazaru, Kraljevu, Šapcu, Kikindi, Vranju, Čačku… na hiljade građana aktivno učestvuje u izbornoj trci, i obavezno se završava uz pesmu prisutnih i kolom. Takođe sve to je praćeno biciklistima koji su obišli Srbiju uzduž i popreko, bajkerima, a u Čačku je bilo na stotine trkača. Za subotu je predviđen veliki skup u Nišu, a poređenja radi predizborni skup naprednjaka neslavno se završio požarom Niške tvrđave.

S obzirom na sve moguće poluge vlasti i marifetluke neprimerene za demokratske izbore postavlja se veliko pitanje kako će proteći taj izborni dan 25. oktobra. Pokazalo se da je policija, inače zadužena za održavanje reda i zaštitu građana, itekako upregnuta na stranu režima. Dovoljno je podsetiti na dosadašnju krajnje sramnu ulogu i da su komandiri policije, na primer, bili na skupu u Areni, a zakon im zabranjuje javno stranačko opredeljenje.

Možda bi pravi odgovor bio onaj završni skup u Beogradu, 22. oktobra. Polumilionska čvrsto opredeljena masa građana, kao što je to bilo 15. marta prošle godine, bila bi dovoljna opomena da se režim ne igra krađom glasova i represijom.

Dragan Eraković