„Ono što čovek želi je jednostavno nezavisan izbor, ma koliko ta nezavisnost mogla da košta i ma gde mogla da vodi“. (F. M. Dostojevski)
Nije lako birati, ali je neuporedivo tegobnije naći se u situaciji kada nemaš izbora.
Tok života pred nas postavlja različite izbore: škola, posao, ljubav, brak, deca, stanište, destinacije za odmor, politički izbori, hobiji, prijatelji, način lečenja, vrsta hrane, društvo, automobili, pozorišne i filmske predstave, muzika, garderoba, stil bivstvovanja… Katkad se suočavamo sa neophodnošću izbora, katkad sami izaberemo (šta) da biramo. Na kraju krajeva, sve su to ipak ljudske, ovozemaljske, a ne božanske odluke.
Najpre, presudno je šta hoćemo i da li uopšte znamo čemu težimo. Pritom, ni dotadašnje iskustvo, a ni individualni ukus ne treba potcenjivati. Inače, vele da kod svake dileme postoji neko rešenje, pitanje je da li smo i koliko njime zadovoljni.
Inače, za pravilan izbor važni su i inteligencija, nivo obrazovanja a naročito širina pogleda onoga ko bira. Vizija, predviđanje, verovatni, predvidljivi dalji koraci nakon izabranog.
Da li je „sreća u ponavljaju“, u višekratnom opredeljivanju za isto? Dakako, zavisi šta se ponavlja – tû nema pravila! A greške u nizu, osobito one istovrsne, posebno porodične i političke, proizvode pogubne posledice.
Uostalom, nekad je problematično naslutiti šta je tô valjano, najbolje za nas sâme, za bližnje i potomke, ali igrađane i društvo u celini kada su izbori od (naj)šireg značaja. Svi naši izbori proizlaze iz onog ličnog, originernog sopstva, tako da ne bi smeli da budu odraz slepe poslušnost i prema bilo kome. Svest i savest. Da se (i) tada sačuva identitet i integritet.
Doista, nema idealnog izbora, no pokušajmo da stvari posmatramo „u hodu“, da imamo u vidu širu sliku događanja koja nas okružuju.
„Neophodnost izbora mi beše uvek nepodnošljiva; odlučiti se, uvek mi je izgledalo ne toliko odabrati koliko odbaciti ono što nisam izabrao“ (A. Žid).
Izbori – šira ili uža paleta mogućnosti, ujedno nesigurnost, težina. A izbor je svakad komponenta slobode, uz ograničenja ukupnošću elemenata određenog konkretnog vremena i prostora.
Što se tiče ovdašnjih predstojećih parlamentarnih izbora – potom i onih predsedničkih – moraju se uzeti u obzir bar četiri ključna faktora: 1) situacija u društvu i državi tokom prethodnih, bezmalo deceniju i po Vučićeve vladavine – višekratno flagratno nepoštovanje Ustava i zakona začinjeno neviđenim državnim normativnim i fizičkim nasiljem, poglavito duboko narušavanje sloboda i prava građana, kao i način, rezultati (ne)funkcionisanja fasadnih institucija, uz nepostojeću parlamentarnu demokratiju; 2) kardinalno rđavi potezi, (ne)činjenje državne i partijske čelne garniture u pogledu Kosmeta; 3) veoma zabrinjavajuće ekonomsko stanje ogromne većine stanovništva, ali i sâme Srbije; 4) zategnuti odnosi u regionu, kao i meandrirajuće relacije sa odlučilačkim međunarodnim činiocima.
Rezime: bilans dosadašnje političke vlasti na svim pomenutim poljima je – apsolutno porazan. Zato su smena ovog totalitarno-autoritarnog režima na izborima, i sledstvene korenite sistemske promene, nasušni za započinjanje svekolikog ozdravljenja zemlje.
Da zaključim: razuman izbor je, u stvari, prilično lak: regularno glasati u što većem broju za neuporedivo bolju, plodonosniju – možda i jedinu! – pomaljajuću svetlu sutrašnjicu Srbije. „Tehnički“ aktuelni a odlazeći (?) moćnici su iskazali svoje štetočinske domete: šansa se neminovno mora pružiti nekom drugom – autentičnom studentskom pokretu, njegovoj listi i opozicionim strankama koju su uz nju izričito pristale, kao i onima koji su svojim delovanjem nedvosmisleno dokazali volju i zrelost za suštinsku ustavnu i faktičku rekonstrukciju Države, za dostojan nacionalni i državni program Srbije.
„Izbor je ono što te čini čovekom“. (Dž. Štajnbek)
Zoran R. Tomić