ZRENJANIN, 8. oktobar 2026. – Postoje gradovi koji se ponose svojim umetnicima, čuvaju tradiciju i godinama grade kulturni identitet. A postoji i Zrenjanin, grad koji se ponosno predstavlja kao prestonica kulture, dok istovremeno ostaje bez manifestacija koje su ga predstavljale širom Evrope. Najnoviji primer je Međunarodni festival „Rog Banata“, koji se ove godine, umesto u Zrenjaninu, održao u Belom Blatu, Novom Sadu i Futogu. Jer, izgleda, za međunarodne umetnike u našem gradu više nema mesta.

Upravo na današnji dan, 8. oktobra prošle godine, naš portal je najavio sedmo izdanje ovog međunarodnog festivala, čiji je program počeo 10. oktobra u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin. Manifestacija koja se tradicionalno organizuje od 2018. godine do tada je okupila umetnike iz sedam zemalja. Pisali smo o muzici, tradiciji, međunarodnoj saradnji i ljudima koji su svojim talentom i entuzijazmom Zrenjanin povezivali sa Evropom. Danas, godinu dana kasnije, umesto da najavljujemo novo izdanje festivala u našem gradu, pišemo o njegovom preseljenju.

I zato pitamo: Kako je moguće da za međunarodni festival sa višegodišnjom tradicijom nema mesta u gradu koji sebe predstavlja kao prestonicu kulture?

Gradonačelnik Simo Salapura, njegovi saradnici Santovac, Janjić, Mitrović i ostali koji upravljaju Zrenjaninom trebalo bi da objasne građanima zašto ova manifestacija više nije u svom gradu. Da li je problem u novcu, prostoru, organizaciji ili jednostavno u nedostatku volje? Zar u svim zrenjaninskim ustanovama kulture nije mogao da se pronađe makar jedan prostor za umetnike koji godinama predstavljaju naš grad? I šta je gradska vlast konkretno preduzela da festival zadrži?

Posebno je poražavajuće što iza „Roga Banata“ stoji Vanja Ilijev, umetnik koji ime Zrenjanina godinama sa osmehom i ponosom pronosi Evropom i svetom. Čovek koji svoj grad predstavlja tamo gde mnogi gradski funkcioneri nikada neće stići, barem ne zahvaljujući sopstvenom umetničkom radu. Dok se za promociju Zrenjanina izdvajaju sredstva iz gradskog budžeta, postoje ljudi koji to rade svojim talentom, ugledom i ličnim angažovanjem. Vanja je jedan od njih. A kakvu mu poruku šalje njegov grad? Da za njegov festival ovde više nema mesta?

Naravno, niko Vanji Ilijevu nije uručio rešenje o proterivanju. Niko nije javno saopštio da „Rog Banata“ nije dobrodošao. Ali umetnika ne morate zvanično da proterate da biste ga oterali. Dovoljno je da mu ne pružite podršku, da za njega ne pronađete prostor i da ga prepustite samom sebi. Ishod je isti – umetnik odlazi, a grad ostaje siromašniji.

I nije problem što su Belo Blato, Novi Sad i Futog spremni da ugoste manifestaciju. Naprotiv, svaka čast sredinama koje prepoznaju vrednost kulture. Problem je što Zrenjanin, grad Vanje Ilijeva i dugogodišnji domaćin festivala, ove godine nije njegovo centralno mesto.

A sve ovo dolazi nedugo nakon problema sa kojima su se suočili umetnici okupljeni oko ALUZ-a, koji su ostali bez prostora u galeriji. Sada se nameće pitanje da li je u Zrenjaninu postalo pravilo da se nezavisne kulturne inicijative, umesto da se podržavaju, postepeno potiskuju na marginu.

Jer šta će nama umetnici? Šta će nam međunarodni festivali, tradicija, muzika i ljudi koji Zrenjanin predstavljaju po Evropi? Imamo mi važnijih poslova. Treba organizovati svečane prijeme, držati govore, fotografisati se, otvarati manifestacije i građanima objašnjavati koliko ulažemo u kulturu. A kada se ugase kamere i sklone mikrofoni, umetnici neka se sami snalaze.

„Rog Banata“ nije manifestacija koja je nastala juče. Iza nje stoje godine rada, međunarodna prijateljstva, umetnički susreti i očuvanje kulturne tradicije Banata. Takve stvari ne nastaju političkom odlukom niti preko noći. Za njih su potrebni ljudi poput Vanje Ilijeva, koji stvaraju zato što vole umetnost i svoj grad, a ne zato što očekuju aplauze sa stranačkih skupova.

Ove godine festival je, prema informacijama kojima raspolažemo, sveden na znatno manji obim, a njegovi programi izmešteni su iz Zrenjanina. Postoji i ozbiljna bojazan da bi naredne godine manifestacija mogla potpuno da prestane da postoji. Ne tvrdimo da je to nečija unapred smišljena namera, ali pitamo ko će preuzeti odgovornost ako se takav scenario ostvari.

Zrenjanin tako ne gubi samo jedan festival. Gubi deo svog kulturnog identiteta, međunarodnih veza i ugleda. Gubi priliku da ugosti umetnike iz drugih zemalja i pokaže da je kultura nešto mnogo više od budžetske stavke, svečanog govora i fotografije gradonačelnika.

I zato bi gradski čelnici, umesto još jednog hvalospeva o kulturnom razvoju Zrenjanina, mogli da odgovore na nekoliko jednostavnih pitanja: Zašto „Rog Banata“ ove godine nije u Zrenjaninu? Da li je organizatorima ponuđena konkretna pomoć? Koje su ustanove kulture kontaktirane i kakvi su bili njihovi odgovori? I šta će Grad učiniti da se festival naredne godine vrati tamo gde pripada?

Zrenjanin može da dobije titulu prestonice kulture, ali prestonica kulture se ne postaje plakatima, odlukama i govorima. Ona se postaje odnosom prema umetnicima, tradiciji i ljudima koji tu kulturu stvaraju.

A kada jednog dana ostanemo bez festivala, galerija i umetnika, možda ćemo konačno imati dovoljno praznih sala za svečane govore o tome koliko nam je kultura važna.

Do tada, gospodine Salapura i gospodo koja upravljate Zrenjaninom, ostaje samo jedno pitanje: Kada iz ovog grada odu svi koji nešto vredno stvaraju, ko će nam ostati da pravi kulturu – vi?

Aleksandar Blanuša, urednik portala Volim Zrenjanin