Izvoz modela Fiat Grande Panda, koji se proizvodi u fabrici u Kragujevcu, dostigao je 2,8 milijardi evra, što je rast od 51 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Ovaj rezultat potvrđuje sve značajniju ulogu automobilske industrije u strukturi srpskog izvoza, ali istovremeno otvara pitanje koliki je udeo domaćih kompanija u lancu snabdevanja i koliko od ukupne vrednosti proizvedenih vozila ostaje u Srbiji.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ocenjuje da proizvodnja automobila predstavlja jedan od najvažnijih izvoznih sektora Srbije. Ipak, kako navodi, automobili još nisu najznačajniji pojedinačni izvozni proizvod zemlje, pošto se ispred njih nalaze bakar i autodelovi.

„Ali činjenica je da to zajedno čini 25 odsto našeg izvoza. Mi smo posle dugo vremena uspeli da zabeležimo prvi put suficit u razmeni sa Italijom, zahvaljujući tome što većina tih automobila koji se proizvode u Kragujevcu upravo ide tamo“, naglasio je Stanić.

Prema njegovoj oceni, razvoj automobilske proizvodnje promenio je i percepciju Srbije kao investicione destinacije. To, kako ističe, stvara mogućnost za privlačenje novih ulaganja u sektore sa većom dodatom vrednošću.

„Zahvaljujući tome, mi možemo da se nadamo u budućnosti i drugim investicijama više dodate vrednosti, ne samo u pogledu proizvodnje automobila, nego i drugih proizvoda koji imaju doprinos boljoj strukturi našeg izvoza“, rekao je Stanić.

Statistika pokazuje da se velika većina automobila Fiat Grande Panda proizvedenih u Srbiji plasira na tržište Evropske unije. Stanić zbog toga navodi da se ova vozila češće mogu videti na ulicama italijanskih i drugih gradova u Evropskoj uniji nego u Srbiji.

Za srpsku privredu jedno od ključnih pitanja jeste koliki je domaći udeo u automobilima proizvedenim u Kragujevcu. Stanić ocenjuje da on još nije dostigao nivo kojim bi domaća privreda mogla da bude zadovoljna.

„Iako su naše firme u značajnoj meri uključene u te lance snabdevanja, posebno mikro, male i srednje kompanije, i dalje to nije na onom nivou što bismo mi želeli“, rekao je on.

Stanić objašnjava da je firmama trenutno često jeftinije da robu uvoze iz prekookeanskih zemalja, posebno iz Istočne Azije, nego da je nabavljaju u Evropi.

Ta situacija se, međutim, postepeno menja, jer su u Evropskoj uniji svesni da je teško biti konkurentan Kini. Zbog toga se uvode strateški dokumenti i pravila kojima se daje prednost robi proizvedenoj u Evropskoj uniji, odnosno u Evropi.

On očekuje da bi zbog toga u narednom periodu mogao da bude povećan takozvani neto izvoz, koji se dobija kada se od vrednosti izvezene robe oduzme vrednost uvezene robe potrebne za njenu proizvodnju.

„Samim tim, možemo očekivati da se u narednom periodu poveća taj takozvani neto izvoz, dakle, kada oduzmete od onoga što izvozimo ono što smo uvezli da bismo napravili te automobile, da to mora biti veće“, rekao je Stanić.

Prema njegovim rečima, stranim investitorima treba objasniti da kupovina robe u Srbiji, i kada je ona skuplja od robe koja bi po istoj ceni mogla da bude uvezena iz Kine, smanjuje rizik od prekida ili zastoja u lancima snabdevanja. Taj rizik je, kako navodi, sve veći zbog geopolitičkih kriza i može da ugrozi proizvodnju.

„Da se to ne bi desilo, odnosno da bi se taj rizik smanjio, potrebno je povećati domaću komponentu u njihovom proizvodnom procesu“, naglasio je Stanić.

Među povezanim podacima navodi se i da je kineski proizvođač automobila BYD u septembru isporučio 17 odsto više vozila nego u istom mesecu prethodne godine.