Pretstavnici na makedonskata zaednica vo Niš sobiraa potpisi za izbornata lista „Makedonci zaedno“, koja ќe gi obedini kandidatite od različni delovi na Srbija za pretstojnite izbori za nacionalnite soveti na nacionalnite malcinstva. Izborite se zakažani za 8 noemvri, a za makedonskata zaednica ovogodišniot izboren proces pretstavuva novina – Nacionalniot sovet za prvpat ќe se izbira neposredno, a ne po elektorski pat.

Potpisi za edinstvena lista na Makedoncite

Vo prostoriite na Združenieto na Makedoncite „Vardar“ vo Niš se sobraa pretstavnici na makedonskata zaednica za da ja poddržat izbornata lista „Makedonci zaedno“. Listata e rezultat na dogovorot na organizaciite obedineti vo Makedonskiot nacionalen sojuz i treba da gi opfati kandidatite od različni delovi na Srbija, od Subotica do Vranje.

Aktuelnata pretsedatelka na Makedonskiot nacionalen sovet vo Srbija, Zorica Mitroviќ, veli deka celta e makedonskata zaednica prvpat na neposredni izbori da se pretstavi preku edna zaednička lista.

„Na 8 noemvri se organiziraat izbori za nacionalnite soveti na nacionalnite malcinstva vo Republika Srbija, pa taka i za našiot Makedonski nacionalen sovet. Kako makedonska nacionalna zaednica se dogovorivme i se obedinivme vo takanarečeniot Makedonski nacionalen sojuz i donesovme odluka zaedno da izlezeme na ovie izbori preku edna edinstvena lista“, reče Mitroviќ.

Spored nea, pretstavnicite na sojuzot gi posetuvaat sredinite vo koi živeat pripadnici na makedonskata zaednica, so cel da gi zapoznaat so izborniot proces i so možnostite što gi imaat.

„Sakame da gi posetime site mesta kade što dejstvuvaat makedonski združenija i kade što vo pogolem broj živeat pripadnici na makedonskoto malcinstvo, za da gi zapoznaeme so procesot i načinot na koj se odvivaat izborite, no i za maksimalno da gi iskoristat svoite prava što gi uživaat ovde kako graѓani na Republika Srbija“, naveduva Mitroviќ.

Prvpat neposredni izbori

Za makedonskata nacionalna zaednica ovogodišnite izbori se razlikuvaat od prethodnite, bidejќi pripadnicite na zaednicata prvpat neposredno ќe gi izbiraat členovite na Nacionalniot sovet.

„Ima golema razlika vo odnos na prethodnite izbori, bidejќi dosega se izbiraše na elektorski izbori, preku elektori na elektorsko sobranie. Ovojpat prvpat se izbirame na neposredni izbori. Toa za nas e novina“, istakna Mitroviќ.

Makedonskiot nacionalen sovet postoi od 2004 godina, a vo prethodnite godini negovite členovi se izbiraa po elektorski pat.

Pretsedatelot na Združenieto na Makedoncite „Vardar“ Niš, Blage Petruševski, veli deka sobiranjeto potpisi vo Niš e del od poširoka kampanja so koja pretstavnicite na makedonskata zaednica sakaat da posetat što e možno poveќe zaednici vo Srbija.

„Našata lista ќe se vika ‘Makedonci zaedno’. So zakon e predvideno edna lista da bide validna i prifatena od Republičkata izborna komisija koga ќe go ima potrebniot broj potpisi. Potpisite možea da se soberat na edno mesto, no sakavme vo site mesta vo Srbija kade što postojat makedonski združenija i organizacii da razgovarame so našite sonarodnici, da gi informirame i da im ovozmožime da ja poddržat našata zaednička lista“, reče Petruševski.

Četiri oblasti vo fokusot na Nacionalniot sovet

Sogovornicite istaknuvaat deka Nacionalniot sovet ima važna uloga vo začuvuvanjeto na identitetot na makedonskata zaednica, osobeno preku kulturata, obrazovanieto, informiranjeto i službenata upotreba na jazikot i pismoto.

„Nacionalniot sovet se zanimava so zastapuvanje na kolektivnite i individualnite prava na pripadnicite na makedonskoto nacionalno malcinstvo vo četiri oblasti. Toa se kulturata, obrazovanieto, informiranjeto i službenata upotreba na jazikot i pismoto. Toa se četirite osnovni elementi na eden nacionalen identitet“, veli Zorica Mitroviќ.

Blage Petruševski naveduva deka bez Nacionalniot sovet združenijata bi bile vo poteška položba, bidejќi bi im nedostasuvala institucionalna poddrška na republičko nivo.

„Dokolku edno nacionalno malcinstvo nema svoj nacionalen sovet, togaš taa zaednica e vo problem. Nacionalniot sovet se angažira vo oblastite predvideni so zakonite na Republika Srbija – kulturata, obrazovanieto, jazikot i pismoto, informiranjeto i službenata upotreba na jazikot i pismoto“, reče Petruševski.

Makedonskiot jazik vo učilištata i potrebata od pogolemo vklučuvanje na mladite

Eden od prioritetite na makedonskata zaednica e začuvuvanjeto na jazikot, a sogovornicite ja istaknuvaat važnosta na možnosta decata vo učilištata da go izučuvaat makedonskiot jazik so elementi na nacionalnata kultura.

Členot na Združenieto „Vardar“, Blagoje Ilievski, koj bil eden od osnovačite na Nacionalniot sovet vo 2004 godina, veli deka makedonskiot jazik e voveden vo nastavnata programa na Republika Srbija vo 2011 godina.

„Ottogaš makedonskiot jazik se izučuva kako izboren predmet – Makedonski jazik so elementi na nacionalnata kultura. Veќe imame okolu 400 do 500 učenici na teritorijata na Srbija koi go izučuvaat makedonskiot jazik“, reče Ilievski.

Toj naveduva deka se obiduvale da go započnat izučuvanjeto na makedonskiot jazik i vo Niš, no zasega ne uspeale da formiraat grupa učenici.

„Ni trebaat okolu 15 deca od edno učilište za da se formira grupa koja bi možela da go izučuva makedonskiot jazik so elementi na nacionalnata kultura. Šteta e što ne uspeavme da go vovedeme makedonskiot jazik vo Niš“, veli Ilievski.

Za Nacionalniot sovet, eden od važnite celi vo naredniot period ќe bide tokmu začuvuvanjeto na jazikot, no i vklučuvanjeto na mladite pripadnici na zaednicata.

„Preku strategijata za narednite pet godini gi formuliravme celite i zadačite koi pred sè se odnesuvaat na začuvuvanje na makedonskiot jazik vo Republika Srbija, zajaknuvanje na instituciite i angažiranje i motiviranje na mladite pripadnici na makedonskoto malcinstvo da učestvuvaat vo našite aktivnosti“, naveduva Zorica Mitroviќ.

Brojot na Makedoncite vo Srbija vo opaѓanje

Sogovornicite predupreduvaat i na padot na brojot na graѓani koi se izjasnuvaat kako Makedonci.

Ilievski naveduva deka spored prethodnite popisi brojot na pripadnicite na makedonskata zaednica vo Srbija značitelno se namalil.

„Na popisot vo 2011 godina padnavme na okolu 24.000, a na popisot vo 2022 godina padnavme na okolu 15.000. Znači, brzo isčeznuvame i, ako ne napravime nešto, ќe nè ima sè pomalku“, veli Ilievski.

Spored nego, poseben predizvik e vklučuvanjeto na mladite.

„Ni nedostigaat Makedonci, ni nedostigaat mladi luѓe koi ќe dojdat i ќe gi prodolžat aktivnostite što gi rabotime“, dodava Ilievski.

Zorica Mitroviќ naveduva deka tokmu rezultatite od popisot bile edna od pričinite za donesuvanje na strategijata za rabota na Nacionalniot sovet do 2031 godina.

„Utvrdivme deka brojot na pripadnicite na našeto malcinstvo opadnal za 35 procenti, što za nas beše mnogu zagrižuvački podatok. Zatoa preku strategijata gi definiravme celite koi se odnesuvaat na začuvuvanje na makedonskiot jazik, zajaknuvanje na instituciite i vklučuvanje na mladite“, veli Mitroviќ.

Od Združenieto „Vardar“ poračuvaat deka sobiranjeto potpisi vo Niš e del od aktivnostite preku koi pripadnicite na makedonskata zaednica se zapoznavaat so pretstojnite neposredni izbori i možnosta da učestvuvaat vo rabotata na Nacionalniot sovet.

Makedonci prvi put neposredno biraju Nacionalni savet: U Nišu se prikupljaju potpisi za listu „Makedonci zajedno“

Predstavnici makedonske zajednice u Nišu prikupljali su potpise za izbornu listu „Makedonci zajedno“, koja će okupiti kandidate iz različitih delova Srbije za predstojeće izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina. Izbori su zakazani za 8. novembar, a za makedonsku zajednicu ovogodišnji izborni proces predstavlja novinu – Nacionalni savet će prvi put biti biran neposredno, a ne elektorskim putem.

Potpisi za jedinstvenu listu Makedonaca

U prostorijama Udruženja Makedonaca „Vardar“ u Nišu okupili su se predstavnici makedonske zajednice kako bi podržali izbornu listu „Makedonci zajedno“. Lista je rezultat dogovora organizacija okupljenih u Makedonskom nacionalnom savezu i trebalo bi da obuhvati kandidate iz različitih delova Srbije, od Subotice do Vranja.

Aktuelna predsednica Makedonskog nacionalnog saveta u Srbiji Zorica Mitrović kaže da je cilj da se makedonska zajednica prvi put na neposrednim izborima predstavi kroz jednu zajedničku listu.

„8. novembra organizuju se izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina u Republici Srbiji, pa tako i za naš Makedonski nacionalni savet. Kao makedonska nacionalna zajednica dogovorili smo se i ujedinili u takozvani Makedonski nacionalni savez i doneli odluku da zajedno izađemo na ove izbore kroz jednu jedinstvenu listu“, rekla je Mitrović.

Prema njenim rečima, predstavnici saveza obilaze sredine u kojima žive pripadnici makedonske zajednice kako bi ih upoznali sa izbornim procesom i mogućnostima koje imaju.

„Želimo da posetimo sva ona mesta gde deluju makedonska udruženja i gde u većem broju žive pripadnici makedonske manjine, kako bismo ih upoznali sa procesom i načinom na koji se izbori odvijaju, ali i kako bi maksimalno iskoristili svoja prava koja uživaju ovde kao građani Republike Srbije“, navodi Mitrović.

Prvi put neposredni izbori

Za makedonsku nacionalnu zajednicu ovogodišnji izbori razlikuju se od prethodnih, jer će pripadnici zajednice prvi put neposredno birati članove Nacionalnog saveta.

„Ima velika razlika u odnosu na prethodne izbore, jer smo se do sada birali na elektorskim izborima, preko elektora na elektorskoj skupštini. Ovog puta se prvi put biramo na neposrednim izborima. To je za nas jedna novina“, istakla je Mitrović.

Makedonski nacionalni savet postoji od 2004. godine, a prethodnih godina njegovi članovi birani su elektorskim putem.

Predsednik Udruženja Makedonaca „Vardar“ Niš Blage Petruševski kaže da je prikupljanje potpisa u Nišu deo šire akcije kojom predstavnici makedonske zajednice žele da obiđu što veći broj sredina u Srbiji.

„Naša lista će se zvati ‘Makedonci zajedno’. Zakonom je predviđeno da jedna lista bude validna i prihvaćena od Republičke izborne komisije kada ima potreban broj potpisa. Ti potpisi mogli su da se sakupe na jednom mestu, ali smo želeli da u svim mestima u Srbiji gde postoje makedonska udruženja i organizacije razgovaramo sa našim sunarodnicima, informišemo ih i damo im mogućnost da podrže našu zajedničku listu“, rekao je Petruševski.

Četiri oblasti u fokusu Nacionalnog saveta

Sagovornici ističu da Nacionalni savet ima važnu ulogu u očuvanju identiteta makedonske zajednice, posebno kroz kulturu, obrazovanje, informisanje i službenu upotrebu jezika i pisma.

„Nacionalni savet se bavi zastupanjem kolektivnih i individualnih prava pripadnika makedonske nacionalne manjine u četiri oblasti. To su kultura, obrazovanje, informisanje i službena upotreba jezika i pisma. To su četiri osnovna elementa jednog nacionalnog identiteta“, kaže Zorica Mitrović.

Blage Petruševski navodi da bi bez Nacionalnog saveta udruženja bila u težem položaju, jer bi im nedostajala institucionalna podrška na republičkom nivou.

„Ukoliko neka nacionalna manjina nema svoj nacionalni savet, onda je ta zajednica u problemu. Nacionalni savet se angažuje u oblastima koje su predviđene zakonima Republike Srbije – kulturi, obrazovanju, jeziku i pismu, informisanju i službenoj upotrebi jezika i pisma“, rekao je Petruševski.

Makedonski jezik u školama i potreba za većim uključivanjem mladih

Jedan od prioriteta makedonske zajednice je očuvanje jezika, a sagovornici ukazuju na značaj mogućnosti da deca u školama izučavaju makedonski jezik sa elementima nacionalne kulture.

Član Udruženja „Vardar“ Blagoje Ilijevski, koji je bio jedan od osnivača Nacionalnog saveta 2004. godine, kaže da je makedonski jezik uveden u školski program Republike Srbije 2011. godine.

„Od tada se makedonski jezik izučava kao izborni predmet – Makedonski jezik sa elementima nacionalne kulture. Mi već imamo oko 400 do 500 đaka na teritoriji Srbije koji izučavaju makedonski jezik“, rekao je Ilijevski.

On navodi da su pokušavali da pokrenu izučavanje makedonskog jezika i u Nišu, ali da za sada nisu uspeli da formiraju grupu učenika.

„Nama treba otprilike 15 dece iz pojedine škole da bi se formirala grupa koja bi mogla da izučava makedonski jezik sa elementima nacionalne kulture. Šteta je što nismo uspeli da uvedemo makedonski jezik u Nišu“, kaže Ilijevski.

Za Nacionalni savet, jedan od važnih ciljeva u narednom periodu biće upravo očuvanje jezika, ali i uključivanje mlađih pripadnika zajednice.

„Kroz strategiju za narednih pet godina formulisali smo ciljeve i zadatke koji se pre svega odnose na očuvanje makedonskog jezika u Republici Srbiji, jačanje institucija i angažovanje i animiranje mladih pripadnika makedonske manjine da učestvuju u našim aktivnostima“, navodi Zorica Mitrović.

Broj Makedonaca u Srbiji u padu

Sagovornici upozoravaju i na pad broja građana koji se izjašnjavaju kao Makedonci.

Ilijevski navodi da je prema ranijim popisima broj pripadnika makedonske zajednice u Srbiji značajno smanjen.

„Na popisu 2011. godine pali smo na oko 24.000, a na popisu iz 2022. godine spali smo na oko 15.000. Znači, rapidno nas nestaje i, ako ne učinimo nešto, biće nas sve manje“, kaže Ilijevski.

Prema njegovim rečima, poseban izazov je uključivanje mladih.

„Nama nedostaju Makedonci, nedostaju nam mladi ljudi da dođu i nastave aktivnosti koje radimo“, dodaje Ilijevski.

Zorica Mitrović navodi da su upravo rezultati popisa bili jedan od razloga za donošenje strategije rada Nacionalnog saveta do 2031. godine.

„Ustanovili smo da je broj pripadnika naše manjine opao za 35 procenata, što je za nas bio veoma zabrinjavajući podatak. Zato smo kroz strategiju definisali ciljeve koji se odnose na očuvanje makedonskog jezika, jačanje institucija i uključivanje mladih“, kaže Mitrović.

Iz Udruženja „Vardar“ poručuju da je prikupljanje potpisa u Nišu deo aktivnosti kojima se pripadnici makedonske zajednice upoznaju sa predstojećim neposrednim izborima i mogućnošću da učestvuju u radu Nacionalnog saveta.