ZRENJANIN, 9. oktobar 2026. – U Zrenjaninu se, izgleda, pešačke staze ne grade samo od behatona, peska i betona. Za njihovu izgradnju neophodni su i gradonačelnik, nekoliko saradnika, fotoaparat, kamera i, naravno, saopštenje za javnost. Po mogućstvu više puta za istu lokaciju. Jednom kada radovi počinju, drugi put kada su u toku, treći put kada se približavaju kraju, a četvrti kada se svečano konstatuje da su završeni. Ako se ukaže prilika, može i peti obilazak, čisto da se proveri da li behaton još stoji na svom mestu.

Najnoviji povod za još jednu infrastrukturnu pohvalu gradonačelnika Sima Salapure jeste završna faza rekonstrukcije pešačkih staza na Bagljašu. Kako je pre par dana objavljeno na jednom sajtu, gradonačelnik je objasnio da je u toku šesta faza radova na Bulevaru Veljka Vlahovića i da će naselje konačno dobiti zaokruženu celinu. Prema drugim objavljenim informacijama, višegodišnji projekat obuhvata oko 3,5 kilometara trotoara i pešačkih površina.

Lepo. Svaki novi metar bezbednog trotoara svakako je dobrodošao. Ali postoji jedan mali problem: Zrenjanin nije samo Bagljaš, a gradonačelnikov posao nije da nekoliko godina obilazi iste staze i predstavlja redovno održavanje grada kao istorijski infrastrukturni podvig.

Da ovo nije samo naš utisak, pokazuje i kratka pretraga ranijih vesti. Još 10. marta 2022. godine Salapura je sa zamenikom Sašom Santovcem obilazio infrastrukturne radove, uključujući izgradnju pešačke staze na Bulevaru Veljka Vlahovića, između nadvožnjaka i Stražilovske ulice. Zatim je 16. aprila 2024. godine, ponovo na istom bulevaru, obilazio završne radove i pohvalio se sa hiljadu kvadratnih metara nove behaton staze. Tada je poručio da se na tome neće stati. Sada, u oktobru 2026. godine, ponovo slušamo o završetku radova na Bagljašu.

Ako je za 3,5 kilometara trotoara potrebno toliko godina, faza, obilazaka i saopštenja, koliko će onda trajati uređenje ostatka Zrenjanina?

Posebno je zanimljivo što se priča o uređenim stazama završava tamo gde se završava kadar gradskog fotografa. Dovoljno je prošetati drugim delovima grada, pa videti da mnoge pešačke površine nisu ni približno u stanju kakvo građani zaslužuju. Negde su ispucale, negde neravne, negde ih je korenje drveća toliko podiglo da šetnja više podseća na savladavanje prepreka nego na normalno kretanje gradom.

A biciklisti? Oni su, izgleda, posebna kategorija građana za koju infrastruktura postoji uglavnom u strategijama, planovima i povremenim svečanim izjavama.

Na potezu kod Zavoda za javno zdravlje i duž gradske magistrale postoje delovi staza na kojima je korenje drveća napravilo prava brda i doline. Vožnja bicikla preko takvih površina nije samo neprijatna već može biti i opasna. O ovom problemu pisali su i drugi mediji u Zrenjaninu ali to očigledno nikog ne inetresuje…

Da problem nije samo u starim stazama, pokazuje i primer Pančevačke ulice, o kojem je naša redakcija pisala u februaru ove godine. Nakon intervencije na komunalnoj infrastrukturi, deo biciklističke staze ostao je oštećen i nebezbedan, na šta nam je ukazao jedan od čitalaca. Iz JKP „Vodovod i kanalizacija“ naknadno je najavljeno vraćanje površine u prvobitno stanje.

Redakcija portala Volim Zrenjanin nalazi se u ulici u prvoj gradskoj zoni, u kojoj i danas postoji stara turska kaldrma, da dobro ste pročitali TURSKA KALDRMA! Dakle, u neposrednoj blizini centra grada, u 21. veku, svakodnevno gledamo infrastrukturu koja više podseća na istorijski eksponat nego na savremeno uređen gradski prostor. Ako je tako u prvoj zoni, možemo samo da zamislimo šta o gradskim infrastrukturnim uspesima misle građani udaljenijih naselja, a naročito stanovnici sela koja administrativno pripadaju Zrenjaninu.

Ne osporavamo da se na Bagljašu radi, niti tvrdimo da nove staze nisu potrebne. Naprotiv. Ali odbijamo da prihvatimo logiku po kojoj je svaki redovan komunalni posao povod za političku promociju, dok se decenijama zapuštene površine širom grada tretiraju kao nešto na šta građani jednostavno treba da se naviknu.

Zato bi možda bilo korisnije da gradonačelnik, umesto još jednog obilaska novog behatona, jednom sedne na bicikl i provoza se gradskim stazama. Bez službenog automobila, bez prethodno pripremljene trase i bez fotografa. Neka prođe pored Zavoda za javno zdravlje, neka obiđe ulice sa oštećenim trotoarima, neka pokuša da se kreće tamo gde to svakodnevno rade roditelji sa dečjim kolicima, stariji sugrađani i osobe sa invaliditetom, recimo Svetosavskom ulicom…

Možda bi tada bolje razumeo razliku između staze koja lepo izgleda na fotografiji i staze koja zaista služi građanima.

A za početak, mogli bismo da dobijemo i nekoliko konkretnih odgovora: koliko kilometara pešačkih i biciklističkih staza u Zrenjaninu zahteva hitnu sanaciju, koliko je novca tokom prethodnih šest godina utrošeno na njihovu izgradnju i održavanje i postoji li uopšte jasan plan kada će biti uređene najproblematičnije deonice?

Jer građanima Zrenjanina ne trebaju nove fotografije gradonačelnika pored trotoara. Potrebni su im trotoari po kojima mogu normalno da hodaju i biciklističke staze po kojima mogu bezbedno da voze.

REČ UREDNIKA – Volim Zrenjanin