Sveti Jovan Bogoslov bio je, zajedno sa svojim bratom Jakovom, jedan od prvih Isusovih Apostola i pratilaca. Njihova majka Saloma bila je sestra Bogorodice Marije. Jovan i Jakov su bili ribari, na jezeru Galilejskom, kada su počeli da slede Isusa Hrista.
Isus ga je posebno cenio zbog živahnosti, odanosti, vrednoći, marljivosti i njega i brata njegovog je nazvao sinovi groma.
Jovan, Petar i Jakov su prisustvovali čudu vaskrsenja Jairove kćeri, Jovanu je Isus, na Tajnoj večeri, rekao da će ga Juda izdati, a njih trojicu je poveo u Vrt i uz njega su bili kada su stražari došli po Sina Božjeg. Jovan ga se nije odrekao nijednog trenutka.
Jovan je bio uz njega i u trenucima najvećeg stradanja, kod Krsta. Njega je Isus zavetovao da vodi računa o majci njegovoj. To je i učinio, propovedajući uz to po Palekstini. Nakon toga propoveda u Efesu i Rimu, gde je uhvaćen i mučen zbog ispovedanja Vere svoje. Kada je preživeo najveću dozu najjačeg otrova, car se uplašio, i umesto pogubljenja, osudio ga je na progon, na daleko ostrvo Patmos.
Na Patmosu se Isus javio Jovanu, prorekao sudbinu crkve do poslednjeg dana. Jovan je to opisao u knjizi Otkrovenje.
Kada je u Rimu na vlast došao car Nerva, bio je blaži prema hrišćanima i on se vratio u Efes. Kad je ostario i više nije mogao da ide u crkvu, učenici su ga nosili, a on je, umesto propovedi, govorio: „Deco moja, volite jedan drugog“. Jedan od učenika ga je pitao zašto samo te reči izgovara. Stari apostol je odgovorio: „Zato što je to najveća zapovest Gospodnja, i dosta je ako samo nju ispunimo kako valja.“
Imao je više od stotinu godina, kada je svojih sedam učenika zamolio da mu iskopaju grob u obliku krsta, gde je on sišao .