U Irkutskoj oblasti u Sibiru, registrovana je kuga, odnosno pojavila se informacija da je ona uzrok smrti Darije Šipolove, laboratorijske tehičarke. Rusija je demantovala te navode, no bilo kako bilo, ova informacija je postavila pitanje koliko je danas opasno oboljenje koje je u poznom srednjem veku desetkovalo Evropu.
Ima li razloga za strah da će se istorija ponoviti, objašnjava dr Milivoje Đurić, specijalista infektologije i subspecijalista epidemiologije Zdravstvenog centra Šabac, za zvaničnu Fejsbuk stranicu ove zdravstvene ustanove.
Kuga je i dalje vrlo rasprostranjena u celom svetu, ima je u Severnoj i Južnoj Americi, Africi, Aziji i azijskom delu Rusije i tu se radi o endemskoj pojavi, ističe dr Đurić. Ima više kliničkih oblika, od kojih je istorijski najpoznatija “bubonska kuga” sa zapaljenjem regionalnih limfnih žlezda.
Drugi oblici su septični i fulminantna pneumonija, što je brzi progresivni i težak oblik zapaljenja pluća, takozvana “plućna kuga”. Bolest je invazivna, oboljevaju osobe svih uzrasta i često je fatalna.
– U savremenim uslovima, ljudi su uglavnom slučajno zaraženi, jer kugu prenose buve. U prirodi se održava u populacijama glodara i među buvama koji dalje prenose bakteriju Jersinija pestis na druge životinje i čoveka. Kada se u populaciji životinja dogodi epizootija kuge, što je ekvivalent epidemiji kod ljudi, životnje uginu, a buve prelaze na druge sisare. Prevencija podrazumeva deratizaciju i dezinsekciju, kao i izbegavanje kontakta sa bolesnim životinjama i glodarima – kaže dr Milivoje Đurić.
Simptomi sva tri oblika kuge su visoka temperatura i opšta slabost. “Bubonska kuga” uz to ima otok limfnih žlezda u pazuhu, aksilama i na vratu koje su upaljene i bolne pa se zovu buboni. Ova vrsta kuge je i najčešća, za razliku od septičnog oblika, koji iznosi tri odsto, i plućnog koji iznosi 15 odsto. Inkubacija traje nedelju dana, mada ukoliko je velika doza inokuluma, može se skratiti na svega jedan dan. Ako se kuga ne leči, smrtnost pacijenata je 50 odsto. Ako se brzo prepozna, leči se antibioticima koji su široko dostupni.
– Teško se može pogrešiti u postavljanju dijagnoze, naročito ako se zna da je bolest prisutna u tom području. Pacijent je visoko febrilan, otečenih žlezda, uočavaju se ujedi buva. Ili je imao nekoga u domaćinstvu ko je kašljao i posle nekoliko dana preminuo, što ukazuje na plućnu kugu. U Srbiji kuge nije bilo od 1840. godine. Epidemije kuge vezane su za loše higijenske uslove i prenaseljenost, a ukoliko se ispostavi da je u Rusiji reč o kugi, smatram da za sada nemamo mnogo razloga za zabrinutost – naglašava dr Đurić.
Prema pisanjima svetskih medija, kuga u Sibiru navodno je potekla iz jedne od istraživačkih laboratorija, što je povuklo nove rasprave u javnosti o biološkom oružju. U istoriji, prvi zabeleženi biološki rat vezuje se upravo za epidemiju kuge. Na Krimu 1346. godine, Mongoli su prilikom opsedanja velike đenovljanske trgovačke kolonije grada Kafe (današnja Feodosija), svoje mrtve obolele od kuge su katapultima prebacivali preko zidina. Nesvesni da su zaraženi, trgovci su nastavili svojim rutama i tako Evropom širili bolest koja je prozvana “crna smrt”.