U Oreovici kod Žabara, u nedelju, 4. oktobra, organizovana je dvadeset i četvrta po redu kulturna manifestacija „Dani Vojislava Ilića Mlađeg“.

Svečanoj akademiji pod nazivom „Voji u čast“ prethodili su polaganje cveća kraj spomen obeležja predaka Vojislava Ilića Mlađeg, kao i predstava za decu „Mi se ne rugamo“, u izvođenju Pozorišta „Veliki mali princ“ iz Beograda.

U Osnovnoj školi u Oreovici priređeno je pesničko veče, na kome su svoje pesme čitali pesnici iz Braničevskog okruga.

Centralna svečanost u Domu kulture bila je posvećena Vojislavu Iliću Mlađem, pesniku čiji su stihovi obeležili jedno od najslavnijih, ali i najtragičnijih doba naše istorije.

ŽIVE SEĆANjA NA PESNIČKOG GOROSTASA

Direktorka Centra za kulturu Jelena Stojadinović istakla je da je cilj ove manifestacije oživeti sećanje na pesničkog gorostasa kakav je bio Voja.

Ona je podsetila na tri velika stuba njegove poezije: tragični lični udes, religioznost i duhovnost i rodoljublje i epopeja stradanja.

-Često se u našem narodu kaže da velika stradanja rađaju velike pesnike. Ako je iko svojim životom i perom potvrdio ovu istinu, onda je to bio Vojislav Ilić Mlađi. Rođen u pitomoj Oreovici, sa dušom osetljivom na svaku nijansu ljudske patnje i lepote, on je postao autentični glas razuđene i ranjene srpske duše s početka 20. veka. Iako je po obrazovanju bio pravnik i službovao kao sudija i činovnik, Vojislav Ilić Mlađi je celim svojim bićem pripadao carstvu poezije. Njegov stih nije bio hermetičan ni nerazumljiv, bio je to stih koji teče, koji peva, koji pogađa pravo u srce, kazala je direktorka.

Vojislav Ilić Mlađi je bio pesnik koji je prokrvario sa svojim narodom kroz golgotu Prvog svetskog rata. Njegovi stihovi na Zejtinliku, uklesani u kamenu gde počivaju srpski ratnici i danas odzvanjaju kao večni spomenik slobodi. A stihovi u kojima veliča svoju otadžbinu predstavljaju trajni zapis kako se voli i poštuje svoja zemlja.

-Svakom umetniku vreme je najbolji i najstrožiji sudija. Iako su ga posleratne ideološke prilike nepravedno gurnule u senku zaborava, pravo umetničko delo uvek pronađe tračak svetlosti da se vrati nazad. Danas, kada ponovo sa ponosom čitamo njegove stihove, shvatamo dubinu misli koje je nam je ostavio u amanet. Jer, kao što je i sam rekao : „To je divna stvar kada čovek, okrenuvši se za sobom, može posle pretrpljenih stradanja i iskušenja mirno reći: vršio sam svoju dužnost!“. Najlepša uteha koju jedan čovek može sam sebi dati, to je ona koju daje čista savest.

-Ove reči najbolje oslikavaju njegov životni i stvaralački put. Vojislav je svoju dužnost izvršio – i kao čovek koji je dostojanstveno nosio svoj preteški lični krst, i kao pesnik koji je svom narodu podario glas onda kada mu je bilo najteže. O tome svedoči činjenica da i posle toliko godina od njegove smrti postoje ljudi koji sa ponosom čuvaju sećanje na pesničkog gorostasa i velikog rodoljuba kakav je Voja bio, čak i kada ih život odvede daleko od svojih korena. Ne zaboravljaju svoja rodna mesta, svoje pretke i rodnu zemlju, naglasila je Jelena Stojadinović.

NA KONKURSU ZA NAJLEPŠU DEČIJU PESMU I NAJBOLjI SONET Laureati Tijana Jocić i Bogdan Bućan Više od dve decenije u avgustu raspisuje se konkurs za književnu nagradu „Vojislav Ilić Mlađi“, na kome se bira najlepša pesma za decu i najbolji sonet. Ove godine pristigla je 131 pesma i 55 soneta, koje je analizirao i vrednovao istoričar književnosti Tihomir Petrović, profesor književnosti Univerziteta u Novom Sadu. Najlepšu neobjavljenu pesmu za decu „Golubije jutro“ napisala je Tijana Jocić iz Niša, dok je najbolji sonet „Pepeo“ iz pera Bogdana Bućana iz Futoga.

NA KONKURSU ZA NAJLEPŠU DEČIJU PESMU I NAJBOLjI SONET

Laureati Tijana Jocić i Bogdan Bućan

Više od dve decenije u avgustu raspisuje se konkurs za književnu nagradu „Vojislav Ilić Mlađi“, na kome se bira najlepša pesma za decu i najbolji sonet. Ove godine pristigla je 131 pesma i 55 soneta, koje je analizirao i vrednovao istoričar književnosti Tihomir Petrović, profesor književnosti Univerziteta u Novom Sadu.

Najlepšu neobjavljenu pesmu za decu „Golubije jutro“ napisala je Tijana Jocić iz Niša, dok je najbolji sonet „Pepeo“ iz pera Bogdana Bućana iz Futoga.

U prilog tome govori i kratka monografija i poseban prilog za portal „Sabor” koji je dobijen od Simonide Miletić, diplomirane operske solistkinje koja  već 33 godine živi i radi u Firenci, a čiji koreni potiču iz Oreovice i Žabara. Između ostalog ona kaže: Postoje mesta koja su mala na geografskoj karti, ali velika u sećanju ljudi koji iz njih potiču. Njihova vrednost ne meri se brojem stanovnika, veličinom kuća ili bogatstvom, već ljudima koje je iznedrila, uspomenama koje čuvaju i duhovnim nasleđem koje prenose sa generacije na generaciju.

-Nadam se da ćemo sledeće godine kada se navršava 150 godina od rođenja Vojislava Ilića Mlađeg, imati čast da Simonida zajedno sa nama podeli sva svoja lična osećanja koja je satkala u ovoj monografiji  i prilogu, da se u Oreovici čuje  njen glas, kao i stihovi  koje piše njena starija sestra, ali i mnogi drugi koji čuvaju uspomenu na Vojislava Ilića Mlađeg, zaključila je direktorka.

Ovogodišnju manifestaciju, scenskim prikazom uveličali su glumci Marija Đorđe i Petar Mitić. U muzičkom delu programa predstavio se Radiša Urošević, legenda naše izvorne pesme, u pratnji mladog virtuoza na harmonici Filipa Perića.

D.Dinić