Prostor koji pripada svim građanima ne može biti otvoren samo za jednu stranku

Ako postoji mesto koje bi po svojoj prirodi moralo da bude izvan stranačke politike, onda su to mesne zajednice. One nisu prostor Srpske napredne stranke. Nisu prostor opozicije. Nisu prostor bilo koje političke organizacije. Mesne zajednice postoje zbog građana i pripadaju građanima.

Upravo zato posebno zabrinjava kada se njihovi prostori pretvaraju u mesta za partijske sastanke vladajuće stranke, dok su za druge političke organizacije, građanske inicijative i građane koji ne pripadaju vladajućoj stranci praktično nedostupni.

Zato je veoma zabrinjavajuće što se prostor mesnih zajednica u Šapcu koristi za sastanke vladajuće stranke, dok druge političke opcije takvu mogućnost nemaju. Jer, onda ovde više nije reč samo o korišćenju jedne sale ili jedne prostorije, r eč je o pitanju kome pripada javna imovina. A odgovor bi morao da bude jednostavan, građanima.

Srpska napredna stranka Sastanak u MZ Kamenjak Šef Izbornog štaba Saša Maksimović i zamenik šefa Izbornog štaba i poverenik Gradskog odbora SNS Šabac Nenad Mišković su se u ponedeljak, 28. septembra, sastali sa našim članovima u Mesnoj zajednici Kamenjak. Razgovaralo se o pripremama za predstojeće izbore i organizaciji na terenu. Tekst i fotografije preuzete sa zvanične Facebook stranice Srpska napredna stranka Šabac

Srpska napredna stranka

Sastanak u MZ Kamenjak

Šef Izbornog štaba Saša Maksimović i zamenik šefa Izbornog štaba i poverenik Gradskog odbora SNS Šabac Nenad Mišković su se u ponedeljak, 28. septembra, sastali sa našim članovima u Mesnoj zajednici Kamenjak. Razgovaralo se o pripremama za predstojeće izbore i organizaciji na terenu.

Tekst i fotografije preuzete sa zvanične Facebook stranice Srpska napredna stranka Šabac

Od zajednice do partijskog prostora

Mesna zajednica je zamišljena kao najbliži nivo organizovanja građana. To je mesto na kojem bi stanovnici jednog naselja trebalo da razgovaraju o ulicama, rasveti, kanalizaciji, komunalnim problemima, igralištima, zelenim površinama, bezbednosti, saobraćaju i svemu drugom što neposredno određuje kvalitet njihovog života. To je, dakle, kuća građana u njihovom komšiluku .

I upravo zato je nedopustivo da ta kuća dobije partijsku adresu. Jer kada prostor koji je finansiran i održavan javnim novcem postane dostupan jednoj političkoj organizaciji, a nedostupan drugima, građani se s pravom mogu zapitati: čija je zapravo ta prostorija?

Ako je mesna zajednica javni proctor, mora biti javno dostupna pod jednakim uslovima. Ako postoje pravila korišćenja. moraju važiti za sve. Ako se prostor može ustupiti za politički skup, ista mogućnost mora postojati za sve političke aktere koji ispune iste uslove. U suprotnom, mesna zajednica prestaje da bude ono što joj ime govori, zajednica svih , i postaje produžena ruka jedne političke organizacije.

Međutim, od kako je “demokratska” vlast (vladala do 2020.) odlučila da naprednjacima ustupi mesne zajednice, “da imaju čime da se igraju” ovi su to i bukvalno shvatili i prigrabili ih samo za sebe proteravši svakog ko nije njima lojalan. Pa su tako prostori mesnih zajednica više zatvoreni nego što se u njima odvija, kakav – takav, društveni život.

Građani plaćaju, stranka koristi

Tu dolazimo do suštine problema. Novac kojim se održavaju javni objekti nije stranački novac. Nije ga obezbedila jedna partija, nije ga doneo nijedan stranački funkcioner iz svog džepa.

To je novac građana. Građana koji glasaju za SNS, ali i onih koji glasaju za neku drugu stranku, koji ne glasaju ni za koga, koji su politički aktivni, ali i onih koje politika uopšte ne zanima. Dakle, svih građana.

Zato javni prostor ne sme da postane privilegija političke većine. Jer vlast dobija mandat da upravlja javnom imovinom, a ne da je pretvara u sopstveni partijski inventar. A t o je velika razlika.

Od štandova do mesnih zajednica

Kako se približavaju izbori, sve je očiglednije koliko je granica između državnog, gradskog i partijskog počela da se briše. Stranački štandovi niču na javnim površinama. Organizuju se sastanci. Aktiviraju se stranačke strukture. Obilaze se naselja. Fotografije sa partijskih aktivnosti postaju deo svakodnevnog političkog folklora. Ali postoji nešto mnogo ozbiljnije od još jednog partijskog štanda. Kada politička stranka počne da koristi institucionalne i javne resurse kao da su njeni , tada više ne govorimo samo o predizbornoj aktivnosti, govorimo o odnosu prema javnoj imovini. A javna imovina nije ničija privatna svojina.

Dve strane iste medalje, svest o sopstvenoj ranjivosti Uzurpacija institucija i javnih prostora je demonstracija sile koja služi kao odbrambeni mehanizam protiv straha a sila se koristi da bi se sakrila ranjivost. Nakon toliko godina na vlasti, akumulirali su se i broj lokalni problemi (infrastruktura, ekologija, korupcija), vlast je svesna da nezadovoljstvo tinja i da bi bilo kakav artikulisan razgovor građana u prostorijama mesne zajednice lako mogao da se okrene protiv njih. Mesne zajednice su ključne tačke za rad na terenu, vođenje kapilarne politike i „sigurnih glasova“. Za SNS, prepuštanje čak i jednog takvog prostora znači otvaranje pukotine u sistemu kontrole. Uskraćivanjem prostora opoziciji, građanskim inicijativama ili neistomišljenicima šalje se poruka javnosti da je alternativa nemoguća i nepostojeća. Cilj je stvaranje privida apsolutne dominacije kako bi se građani demotivisali da se uopšte angažuju. A da li na ovaj način šabački naprednjaci lažu sami sebe ili Kabinet u Beogradu, uskoro ćemo saznati.

Dve strane iste medalje, svest o sopstvenoj ranjivosti

Uzurpacija institucija i javnih prostora je demonstracija sile koja služi kao odbrambeni mehanizam protiv straha a sila se koristi da bi se sakrila ranjivost. Nakon toliko godina na vlasti, akumulirali su se i broj lokalni problemi (infrastruktura, ekologija, korupcija), vlast je svesna da nezadovoljstvo tinja i da bi bilo kakav artikulisan razgovor građana u prostorijama mesne zajednice lako mogao da se okrene protiv njih.

Mesne zajednice su ključne tačke za rad na terenu, vođenje kapilarne politike i „sigurnih glasova“. Za SNS, prepuštanje čak i jednog takvog prostora znači otvaranje pukotine u sistemu kontrole. Uskraćivanjem prostora opoziciji, građanskim inicijativama ili neistomišljenicima šalje se poruka javnosti da je alternativa nemoguća i nepostojeća. Cilj je stvaranje privida apsolutne dominacije kako bi se građani demotivisali da se uopšte angažuju. A da li na ovaj način šabački naprednjaci lažu sami sebe ili Kabinet u Beogradu, uskoro ćemo saznati.

Mesna zajednica mora biti otvorena i za onoga ko misli drugačije

Posebno je problematično ako su vrata mesnih zajednica otvorena samo za one koji podržavaju vlast. Jer upravo suprotno bi trebalo da bude njihova svrha. Ako građanin ima problem sa gradskom vlašću, on mora imati gde da ga iznese. Ako grupa građana želi da razgovara o problemu svog naselja, mora imati mogućnost da se sastane. Ako opoziciona politička organizacija želi da razgovara sa građanima u njihovom kraju, ne bi smela da bude diskriminisana samo zato što nije na vlasti. Ali, sve ovo u Šapcu je neostvarivo.

Dakle, d emokratija ne podrazumeva da vlast ima prostor, a opozicija ga traži. Demokratija podrazumeva jednaka pravila. I upravo se na tome vidi razlika između javne institucije i partijskog plena.

Naravno, naprednjaci su zaboravili da su, u Mesnoj zajednici “Donji šor”, bez problema dobili prostor da osnuju svoj Gradski odbor u Šapcu. I da su bili pozivani, i rado primani na bilo koju manifestaciju koja se u onjem šoru organizovala. Zaboravili, ili morali da zaborave?

Šta će biti posle izbora?

Ovo je pitanje koje bi trebalo postaviti već danas. Ako se javni prostori sada koriste kao partijski prostori, da li će se isto ponašanje nastaviti i posle izbora? Ako hoće, onda je problem još veći. Ako neće, onda se postavlja jednostavno pitanje: zašto se to uopšte dozvoljava danas?

Javni prostor ne može menjati vlasnika sa promenom političke većine. On pripada građanima bez obzira na to ko je trenutno na vlasti. I zato je krajnje vreme da se mesnim zajednicama vrati njihova osnovna funkcija. Da ponovo budu mesta susreta građana, a ne mesta partijskih sastanaka. Da se u njima razgovara o problemima naselja, a ne samo o tome kako osvojiti još jedan mandat.

Da vrata budu otvorena svima bez članske knjižice kao ulaznice. Jer mesna zajednica kojoj su vrata otvorena samo za jednu stranku više nije mesna zajednica svih građana. To je samo javni prostor koji je neko zaboravio da nije njegov.

Ivan Kovačević