<h2>Slike izbornog karavana</h2>
Izbori za 25. oktobar ulaze u punu fazu. Iako je zaključenje izborne liste oročeno do četvrtog otkobra već sada je jasno da su glavni takmaci lista Alaksandra Vučića i Studentska lista. Mada je i u prethodnim mesecima bila vođena izborna kampanja, režima najviše viđena po putešestviju predsednika države kao i pod šatrama, a studentska se nastavila po širenju mreže pristalica i razgovorima „od vrata do vrata“, po raspuštanju Skupštine i raspisivanju izbora devetog septembra pokrenuta je pun izborna mašinerija.
Naravno, prvu listu su predali prestavnici vlasti, uz više od 200.000 potpisa, ali već se tada videla velika podrška koju ima studentski pokret, sa hiljadama građana koji su mirno, u dobrom raspoloženju satima čekali na overu potpisa.
I prvi predizborni miting održali su studenti u Novom Sadu, a posebno impresivna bila je predaja potpisa. Onda se nastavila biciklistička tura, u dve grupe, koja je trajala deset dana, i gde je pređeno na hiljade kilometara kroz brojna mesta. U gradovima su tom prilikom bili održani i veliki skupovi, uz izuzetnu atmosferu prepoznatljivu po pesmi „Tri poljupca“, i nezaobilaznim kolom. Tako je bilo u Užicu, Šapcu, Valjevu, Loznici, Lazarvecu, Kragujevcu... I ono što je najvažnije - tu je Ustav, sa osnovnom porukom da se zemlja uredi po zakonu i da bude izbor Srbija ili mafija.
Već trećeg oktobra zakazan je novi veliki skup u Novom Pazaru, a dan kasnije u Šapcu, i tako do 22. oktobra, kad treba da bude centralni skup u Beogradu. To bi trebalo da predstavlja krunu studentskih i građanskih protesta, da se nadmaši 15. mart sa više od 300.000 građana, što bi pokazalo ko je ko u Srbiji.
Ovom prilikom studentska lista predstavlja svoje kandidate, i tu je osnovna razlika. Dok se lista koalicije oko SNS bazira na jednom čoveku, njegovim govorima, putovanjima, kako najavi „škodom“ i kamiončetom, izostaje predstavljanje drugih kandidata.
Ova studentska kampnja do sada je nezabeležean u političkoj istoriji Srbiji, verovatno i u svetu, po masovnosti, dugotrajnosti, uporosti, dinamici ali i lucidnim rešenjima, a pre svega izostavljanjem samih studenata na listi za poslanike, a ustupanjem poverenja stručnim i uglednim ličnostima. Tu je i zalaganje za promenom sistema ogrezlog u korupciji.
S druge strane osnovne poruke režimske liste su očuvanje postojećeg poretka, sigurnost, ali i neprimereno vređanje protivničke liste najpogrdnijim imenima. Veliko uporište režima je u medijima, na prste se mogu izbrojati profesionalni mediji u Srbiji, i zato se sada tobož nudi i dijalog. Kao prvo na RTS, gde bi čovek koji je 14 godina na vlasti konačno imao duel sa suprostavljenim taborom, u ovom slučaju sa dr Ilijom Srdanovićem, prvim na Studentskoj listi.
Kako mu je odgovoreno - za prethodno vreme izborne kampanje na RTS nije bilo nijedne izjave kandidata sa studentske liste. Glavni motiv je da SNS sačuva svoje glasove, a oni imaju to iz ranijih biračkih spiksova, a da nekako poljulaju imidž kandidata sa Studentske liste.
Videlo se to u nastupu Ane Brnabić na N1, koje je prepoznatljivo po povišenom tonu, ljutnji, i sve ono što je obeležavalo ovu vlast.
Po projekcijama istraživača javnog mnjenja presudnu ulogu imaće oni birači koji se još nisu opredelili i oni koji redovno apstiniraju izbore. Kad se zna da u biračkom spisku ima više birača nego stanovnika, kao na primer u Malom Zvorniku gotovo duplo više, ili neuređeni spiskovi iz mesta na Kosovu i Metohiji, ili na hiljade birača bez adrese stanovanja onda je jasno da su izborni uslovi još gori nego oni prethodni.
Međutim, ovoga puta sa jednom izuzetnom energijom studentski pokret ima velike šanse da konačno društvo izvuče iz jedne duboke krize, gde gotovo nema nijedne institucije da radi svoj posao. Naravno, u prvom redu to je obračun sa mafijom, korupcijom, vraćanju opljačkanog, a da na odgovorna mesta dođu stručni i odgovorni ljudi.
<em><strong>D.Eraković</strong></em>