Početak septembra u Srbiji donosi mnoštvo tema oko kojih se lome koplja, a jedna od najčešće ponavljanih je i „đački dinar“. Ministarstvo prosvete ponavlja da niko nije dužan da plati a u mnogim školama se stvari postave kao da uplata nije baš dobrovoljna, te vas učitelji i nastavnici ponekad čak podsećaju da ste ”ostali dužni”, prenosi Zelena učionica.
Šta zakon zaista kaže
Termin „đački dinar“ se ne pominje ni u jednom zakonu — reč je o narodnom nazivu za dobrovoljne priloge koje roditelji uplaćuju školi, van redovnog budžetskog finansiranja. Pravni okvir za njega leži u opštim odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja o dodatnim, sopstvenim prihodima ustanove i o nadležnostima Saveta roditelja, koji, prema zakonu, postoji u svakoj ustanovi osim u školama za obrazovanje odraslih.
Suština koju Ministarstvo prosvete iznosi jeste sledeća: školama zakon ne zabranjuje da od roditelja prime donaciju radi obezbeđivanja višeg standarda rada, ali takve donacije ne smeju da budu iznuđene. Iz toga proizlaze tri konkretna pravila koja se u praksi najčešće krše:
1. Odluku o uvođenju, visini i nameni đačkog dinara donosi Savet roditelja , ne direktor niti pojedinačni nastavnik.
2. Uplata je dobrovoljna za svakog roditelja pojedinačno — čak i kada Savet roditelja izglasa da škola prikuplja novac, nijedan roditelj se ne može primorati da uplati ako to ne želi ili ne može.
3. Škola ne sme da uslovljava upis, izdavanje svedočanstva ili bilo kog drugog dokumenta uplatom đačkog dinara. Ovo je, prema svemu što smo pronašli, najčešće kršeno pravilo — i jedino za koje postoji jasan mehanizam zaštite: roditelj sporan slučaj prijavljuje opštinskoj, odnosno republičkoj prosvetnoj inspekciji.
Šta se zapravo krije iza te stavke
Kada se pogleda šta škole zaista finansiraju iz ovih sredstava, spisak je dosta širi nego što bi se pretpostavilo iz samog naziva: privatno obezbeđenje, papir za kopiranje, tonere, troškovi odlaska na takmičenja, članarina za Crveni krst, potrepštine za nastavu, kupovina poklona za najbolje učenike, pa čak, u pojedinim slučajevima, i održavanje školske informatičke opreme ili nabavka sredstava za higijenu kada gradski budžet kasni. Iznosi variraju enormno — od simboličnih 200 dinara godišnje u pojedinim osnovnim školama, do 10.000 dinara u nekim umetničkim školama, dok se privatno obezbeđenje ponegde posebno naplaćuje i po nekim izvorima iznosi između 1.200 i 3.000 dinara po polugodištu.
Zaseban slučaj: kad škola traži uplatu za obezbeđenje
Iako se često doživljava kao nešto sasvim odvojeno, obezbeđenje pravno spada u istu kategoriju kao i đački dinar: Savet roditelja odlučuje da li će ga škola uopšte imati, uplata je dobrovoljna za svakog roditelja pojedinačno , i ne sme biti uslov za izdavanje svedočanstva ili bilo kog dokumenta. Razlika je samo proceduralna - pošto je reč o dugoročnoj usluzi, Savet roditelja bira firmu kroz postupak javne nabavke, a ne samo glasanjem o iznosu.
Još iz kategorije Vesti
RHMZ je dao prognozu za celu nedelju
Od 5. do 11. oktobra pojačana akcija kontrole saobraćaja
Ministarstvo poljoprivrede upozorava na zabranu paljenja strnjike
Bajkeri za Marka
Izvor: zelena učionica
Još nema odobrenih komentara.